INTERVJU Dušan Dobromirov: Kuda ideš, Srbijo?

Događaj koji je obeležio ovu godinu su protesti proizašli iz tragičnog pada nadstrešnice u Novom Sadu. Da li je Anketna komisija odgovor na ponašanje državnih institucija u ovom slučaju?

Anketna komisija je formirana početkom 2025. godine kada je postalo jasno da je namera vlasti da zataška slučaj pada nadstrešnice. Formirana od strane dokazanih stručnjaka iz oblasti: prava, ekonomije, građevinarstva i medija, Komisija je sebi postavila jasne ciljeve, da pomogne: da se pronađu krivci za pad nadstrešnice, da se odgovorni procesuiraju i da dobiju zaslužene kazne uz oduzimanje protivpravno stečene imovinske koristi. Panična reakcija režima i različitih grupa pod njegovom kontrolom nam je pokazala da smo uradili pravu stvar. Optužbe da je Anketna komisija interesna grupa su počele da dolaze sa raznih strana. Anketna komisija zaista ima interese a to su: istina, zakonitost, pravda i uspostavljanje boljeg i pravednijeg društva kroz promenu sistema.

Nalaze ste predstavili i u Beogradu i u Briselu. Koji su glavni ekonomski nalazi vaše istrage?

Prilikom predstavljanja nalaza, Anketna komisija je bila uzdržana, vodeći računa da se svi nalazi mogu potkrepiti odgovarajućom dokumentacijom. Najznačajniji zaključci su: da je projektom upravljala organizovana kriminalna grupa, da je kroz korupciju od građana Srbije ukradeno oko 700 miliona evra i da su učesnici u izvođenju radova birani na osnovu problematičnih kriterijuma, što je dovelo do lošeg kvaliteta radova.

Ekonomska potkomisija nije imala uvid u finansijsku dokumentaciju koja nije javno dostupna, jer su to podaci koji pripadaju privatnim firmama. Ta dokumenta čine fakture i bankovni izvodi o promenama na računu i dostupni su iskljušivo zvaničnim državnim organima. Zaključci Ekonomske potkomisije su donošeni na bazi komparativne analize i poznavanja uzansi poslovanja i zbog toga smo uvek naglašavali da su naše procene konzervativne i da će se istina utvrditi kada bude postojala politička volja.

Šta se može zaključiti iz tih čuvenih aneksa ugovora, ne samo kod rekonstrukcije železnice, već i drugih građevinskih projekata vrednih milijarde evra?

Analiza aneksa ugovora pokazala je da se novac trošio nenamenski i da se ne vodi računa o propisima. Bahatost i aljkavluk prilikom sastavljanja aneksa se može prepoznati i kod drugih projektata finansiranih državnim novcem i tu se dugoročno javlja veliki problem zbog izbora izvođača.

Problem izbora izvođača radova prikazuje razmere gramzivosti organizovane kriminalne grupe, jer koruptivno izvlačenje para iz projekta može postojati i kada se radovi izvedu kvalitetno. Kako bi se kroz korupciju izvuklo što više novca iz državne kase, birani su nestručni izvođači pa ne iznenađuje što građani redovno prijavljuju velike probleme sa novim i rekonstruisanim objektima. Da bi se ovaj problem rešio i da građani ne bi više stradali pod nekim novim nadstrešnicama, biće potrebno uraditi temeljnu reviziju naprednjačkih graditeljskih poduhvata.

Otkrili ste i prepisku ministara sa članovima kabineta predsednika Republike. Kakva je njihova uloga u tome i da li im je uopšte mesto u realizaciji ovakvih projekata?

Prepiska je otkrivena u velikom broju dokumenata kojim je režim planirao da “zatrpa” ovu aferu. Objavljeno je oko 23.000 dokumenata i ideja je bila da će to obeshrabriti one koji žele da analiziraju dokumentaciju. I ovde je aljkavluk uzeo danak pa su im, u toj količini dokumenata, promakli mejlovi i drugi kompromitujući dokazi. Anketna komisija je javnosti prikazala dokaze o tome da se ovakvim projektima upravlja iz kancelarije predsednika Republike i da postoji jasna hijerarhija. Na osnovu tih saznanja, Anketna komisija je konstatovala da je u pitanju organizovana kriminalna grupa motivisana koruptivnom pljačkom.

Kako se na tim projektima novac preliva iz javnih fondova u privatne džepove?

Postoje dva načina izvlačenja novca na ovakvim projektima i to: isplate po različitim, fiktivnim konsalting ugovorima u inostranstvu i izvlačenje novca u Srbiji kroz organizovanu mrežu pranja novca. Velika je verovatnoća da su oba načina bila prisutna u ovom projektu i vreme će pokazati sve mehanizme ove pljačke.

Prilikom potpisivanja javno dostupnog ugovora o kreditu sa kineskom Exim bankom, navedeno je da će se iz kredita isplaćivati i konsultantske usluge. Sumnjamo da je na taj način deo sredstava prebačen na neke ofšore “konsultantske” firme koje su pod kontrolom ljudi na vlasti u Srbiji. Taj novac završava na privatnim računima.

Drugi deo novca dolazi u Srbiju i od tih sredstava se stvarno realizuje projekat, mada i ovde veliki deo kolača odlazi na korupciju kroz naduvane cene. Višak novca od uveličanih cena se “pere” i jedan deo završava u privatnim džepovima, dok drugi deo odlazi na finansiranje “projekata” kao što su Ćacilend, predizborno deljenje veš mašina i slično. Za ovaj deo javnih sredstava će biti lakše utvrditi činjenice, naravno kada se za to steknu uslovi.

Kako vidite situaciju sa NIS-om? Sankcije su u januaru uvedene, sa odlaganjima do novembra, a ne vidi se neko rešenje, osim ako Rusi ipak ne pristanu nekom da ga prodaju.

Situacija sa NIS-om je isključivo geopolitičko pitanje i Srbija će morati da se opredeli da li će problem energetske zavisnosti rešiti kao druge evropske države ili će po cenu izolacije i sankcija i dalje ustrajavati na narativu o večnom, neraskidivom prijateljstvu sa Rusijom. Četiri stuba spoljne politike Srbije su se pretvorili u štapove, a šargarepe nema. Faktori koji nikako ne idu u prilog Srbiji koja je između čekića i nakovnja su: neizvesnost za oko 14.000 zaposlenih u NIS-u, pad ekonomske aktivnosti i približavanje poljoprivrednih prolećnih radova. Zbog navedenih problema, srpski režim će morati da se opredeli što pre, uz podnošenje izvesnih posledica po pojedince u vlasti.

Da li se nešto i šta moglo uraditi ranije da se izbegne sva ova neizvesnost i konačno, gašenje rafinerije?

Rešavanje situacije sa NIS-om je tretirano kao problem koji će se rešiti sam od sebe, tako što će velike sile potpisati mirovni sporazum. Mada je još sredinom januara obustavljeno trgovanje akcijama NIS-a na Beogradskoj berzi, nisu usledile druge mere koje bi blagovremeno rešile nezavidnu situaciju u kojoj je trenutno Srbija. Pitanje ekonomske cene isplate ruskog udela nikada nije predstavljalo nerešiv finansijski problem za ovdašnju vlast. Ta cena je okvirno jednaka ceni izgradnje tri nepotrebna fudbalska stadiona. Odluka koja će razočarati jednu od velikih svetskih sila se morala doneti ranije jer, kako vreme prolazi, problemi se uvećavaju.

Šta će za Srbiju značiti Zakon o Zapadnom Balkanu koji su donele SAD?

Novi američki zakon o Zapadnom Balkanu nije donet kao privremeni akt, dokument opisuje perspektivu Zapadnog Balkana kao dela EU koji je oslobođen uticaja Rusije i Kine. Zakon propisuje relativno kratke rokove za implementaciju kaznenih mera prema korumpiranim političarima i “agentima malignih uticaja”. Sa druge strane, zakon se bavi i pozitivnim uticajem na Zapadni Balkan, uz spremnost da Amerika u tome pomogne.

Predviđa se pomoć i saradnja u oblasti IT tehnologije, visokog obrazovanja, poljoprivrede i razvoja infrastrukture. Problem odlaska mladih, obrazovanih stanovnika Zapadnog Balkana se navodi kao jedan od ključnih, pa se planiraju programi samozapošljavanja mladih i razvoja finansijskog tržišta, kako bi se uspešnije finansirale inovacije. U zakonu se još navodi da će Amerika finansirati regionalne, višenacionalne programe saradnje.

Srbija može iskoristiti ovu razvojnu šansu, kada se ispune uslovi: energetske nezavisnosti, vladavine prava, sloboda medija i iznad svega, kada se izbori sa korupcijom. Važno je napomenuti da se zakon u svojim završnim delovima posebno bavi problemom Kosova.

Sa grupom eksperata iz različitih oblasti pokrenuli ste kampanju “Kuda ideš Srbijo?” u kojoj obilazite mesta po Srbiji i razgovarate sa građanima. Kako vas dočekuju? Da li su informisani o stvarima o kojima im pričate, a o kojima verovatno ni nemaju prilike da čuju na medijima pod kontrolom režima?

Kampanju smo započeli posetom Aleksandrovcu 17. decembra i utisci su izuzetni. Doček je bio u skladu sa tradicionalnom srpskom gostoljubivošću i tribina je bila veoma posećena. Građani Aleksandrovca jesu dobro informisani o svim dešavanjima u Srbiji ali, postoji kod njih osećaj da ne mogu da utiču na situaciju. Zbog toga je važno da je tribina omogućila dijalog sa građanima koji su želeli da se čuje glas običnog čoveka. Nastavak kampanje je predviđen za drugu polovinu januara, za kada planirana poseta Nišu i Knjaževacu. Cilj nam je da obiđemo što više opština u Srbiji, posebno onih gde se očekuju lokalni izbori.