INTERVJU Vera Dujaković, smenjena direktorka niške gimnazije „Stevan Sremac“: Ne znam koliko je zgrada sada bezbedna, bez posla je ostalo 11 nastavnika, a zaposleni podnose prijave

Doskorašnju direktorku „Stevana Sremca“ razrešio je ministar prosvete Dejan Vuk Stanković 18. avgusta, navodeći kao razloge sitne administrativno- tehničke propuste,  a za vršiteljku dužnosti direktora postavio je Stoiljković, koja se u delu javnosti povezuje sa Srpskom naprednom strankom. Zbog smene Dujaković protestvovao je kolektiv gimnazije, ocenjujući da je reč o „represiji“ i „direktnoj političkoj odmazdi“ a ispred škole je organizovan i građanski i studentski protest.

„Sremac“ je, inače, bio najduže u blokadi nastave od svih škola u Nišu u znak podrške studentskom protestu, a Dujaković je od početka javno podržavala svoje učenike i studentske zahteve.

Da li je „Stevan Sremac“ bezbedan za održavanje nastave, pošto je i dalje deo zgrade zabranjen za upotrebu, a treći i četvrti razred su prinuđeni da časove pohađaju u Osnovnoj školi „Ćele kula“? Šta je do sada urađeno da zgrada bude bezbednija?

Trenutno se nastava odvija u učionicama u prizemlju i na istočnom krilu prvog sprata, osim jedne učionice koja je zatvorena. Na prvom spratu zatvoreno je zapadno krilo zgrade i centralni hol,  ali nemam podatke o  radovima ili njihovom aktuelnom statusu.

Tokom mog mandata, zatvoreno je centralno stepenište jer smo primetili ulegnuće na gredama plafona. Nakon rušenja nadstrešnice u Novom Sadu, narednog meseca, roditelji su s razlogom izrazili zabrinutost zbog stanja zgrade, imajući u vidu prethodno zatvaranje stepeništa. U tom periodu smo podneli dokumentaciju na konkurs Ministarstva prosvete za adaptaciju plafona iznad centralnog hola.

Konkurs je bio otvoren do 15. decembra 2024. godine, a procene gradskih uprava, koje su nam pomogle u pripremi konkursne dokumentacije, pokazale su da je za ovu rekonstrukciju potrebno oko 11 miliona dinara. Do trenutka mog razrešenja rezultati konkursa nisu bili objavljeni, ali smo u više navrata dobijali uverenja iz Ministarstva da će škola dobiti sredstva.

U saradnji sa Gimnazijom „Bora Stanković“, koja se nalazi u istoj zgradi, i predstavnicima Saveta roditelja obe škole, pokrenuta je inicijativa da se uradi procena stanja zgrade. Na osnovu toga, izvršen je osnovni pregled građevinske konstrukcije, koji je sproveo Institut Građevinsko-arhitektonskog fakulteta u Nišu. Institut je u svom izveštaju dao preporuke o neophodnim merama sanacije, po prioritetima – od hitnih intervencija na konstruktivnim elementima do srednjoročnih i dugoročnih mera koje bi omogućile bezbedno korišćenje zgrade.

Na koji način se sada realizuje školska godina u „Sremcu“? Nesmetano ili uz probleme, a ako ih ima – koji su?

Školska godina je formalno počela 1. septembra, ali se ne može reći da se odvija nesmetano. Naprotiv, od prvog dana su prisutni ozbiljni organizacioni i kadrovski problemi, koji traju već skoro dva meseca. Pojedina odeljenja više od mesec dana nisu imala nastavu iz čak pet predmeta jer nastavnici nisu bili angažovani na vreme. Predmet kao što je fizičko vaspitanje uopšte se nije našao u rasporedu časova, dok učenicima koji nastavu pohađaju u zgradi Osnovne škole „Ćele kula“ nisu bili obezbeđeni kabineti za informatiku. Raspored časova, kao i planovi dežurstava, više puta su dostavljani sa greškama. U rasporedu su se nalazila imena ljudi kojima nije produžen ugovor o radu.

Nastavnici uglavnom dobijaju informacije neformalnim kanalima, a ne službenim putem, što dodatno unosi zabunu. Problemi su vidljivi i u komunikaciji v.d. direktora sa Savetom roditelja i Nastavničkim većem, zakonski propisi i statut škole se zanemaruju, sednice se ne zakazuju u skladu sa procedurama, a odluke se donose bez konsultacija sa stručnim organima…

Koliko je otkaza, odnosno neprodužavanja ugovora o radu bilo od dolaska nove uprave?

Nije produženo 11 ugovora o radu na određeno vreme, bez obrazloženja i bez jasnih kriterijuma. Ono što je posebno zabrinjavajuće jeste da nastavnici kojima ugovori nisu produženi nisu imali nikakve pritužbe na rad, ni od strane učenika, ni kolega, ni nadležnih službi. Naprotiv, u pitanju su izuzetno cenjeni profesori, posvećeni i profesionalni u svom radu. Među njima su i kolege koje su u školi radile više godina, a jedan od nastavnika imao je čak 12 godina radnog staža u našoj gimnaziji, bez ijedne primedbe na svoj rad.

Jedino logično objašnjenje jeste da su takve odluke donete po vanpedagoškim, odnosno političkim kriterijumima. To su nastavnici koji su zajedno sa ostalim kolegama, javno podržali učenike tokom blokade, kao i studentske proteste. Ta činjenica dodatno pojačava utisak da se radi o vidljivom obliku odmazde, a ne o objektivnoj kadrovskoj politici.

A koliko je novih nastavnika i drugog osoblja zaposleno od tada? I ko su ti ljudi, s obzirom da su u kolektivu tvrdili da ih ne poznaju već su ih odjednom, bez ikakvog obaveštenja, zaticali u učionicama?

Ne raspolažemo preciznim podacima o broju novozaposlenih, niti o njihovim kvalifikacijama, jer transparentnost i poštovanje procedura u radu škole ne postoje. Da, nastavnici se često pitaju ko su ljudi koji ulaze u zbornicu ili učionice, jer uprava nikada ne predstavlja nove kolege. Nama čak nije predstavljen ni novi kolega koji je odmah postao pomoćnik v.d. direktora.  Zakon kaže da pomoćnik mora da ima profesionalni ugled u ustanovi a mi ga čak ni ne poznajemo. Ono što znamo je da nije dugo u prosveti, kao što nije dugo u prosveti ni v.d. direktora, a ni njena druga pomoćnica.

Koliko nam je poznato, među novozaposlenima je samo jedna osoba bila tehnološki višak, dok su ostali nastavnici dovedeni bez jasnih kriterijuma. Znamo da su u angažovanju dve koleginice koje su jasno povezane sa vladajućom Srpskom naprednom strankom presudili politički, a ne profesionalni razlozi. Kada je reč o stručnoj kompetentnosti, kolektiv i učenici je, nažalost, saznaju tek u učionici, gde se već pokazalo da tu „prilično škripi“.

Nastava se, dakle, realizuje zahvaljujući isključivo entuzijazmu nastavnika i podršci učenika i roditelja, koji su se više puta solidarisali sa profesorima, a ne zahvaljujući novoj upravi. Prva niška gimnazija „Stevan Sremac“ ima više od jednog veka tradicije, ugled izgrađen na znanju, profesionalizmu i poverenju zajednice. Sve što se trenutno dešava u suprotnosti je sa tim vrednostima i posledica je nestručnog rukovođenja i ignorisanja zakona, pravilnika i  procedura.

Iako nastavnici i učenici rade najbolje što mogu „u datim okolnostima“, teško je govoriti o „normalnom“ toku školske godine. Realnije je reći da se škola održava zahvaljujući profesionalnosti nastavnika, kao i otporu haosu koji je nametnut od strane ministra prosvete, postavljenjem trenutne v.d. direktora.

Tajni sastanci i neki nepoznati ljudi u novom, privremenom školskom odboru

U ovom trenutku u školi deluje privremeni školski odbor, postavljen nakon što je prethodni školski odbor razrešen u ubrzanom i spornom postupku, od strane ministra prosvete. Ono što je posebno problematično jeste da članovi privremenog školskog odbora nikada nisu predstavljeni kolektivu. Nastavnici ne znaju ko su ti ljudi, niti koje su njihove kvalifikacije, iako bi po zakonu trebalo da imaju iskustvo i vezu sa obrazovanjem.

Sastanci ovog tela se, uprkos zakonskoj obavezi javnosti rada, održavaju tajno, bez prisustva predstavnika sindikata iako je obaveza predsednika školskog odbora da na sednice poziva predsednika sindikata. Odmah po imenovanju, ovaj odbor je usvojio Godišnji plan rada škole, bez utvrđivanja na Nastavničkom veću i bez razmatranja u Savetu roditelja, čime je direktno prekršena procedura utvrđena Statutom škole i zakonom. Zbog svega toga poverenje kolektiva u ovaj organ naravno da ne postoji, jer njegovo delovanje deluje kao instrument političke kontrole, a ne kao organ koji zastupa interese škole, kaže Dujaković

Da li ima pritisaka nove uprave na nastavnike i druge zaposlene, i koje vrste su pritisci, ukoliko postoje?

Ne, nema takvih pritisaka.

„Krizni školski semafor“: Ostvarenje prava učenika i zaposlenih u „Sremcu“ ugroženo, ocena 2,25

Prema prvim rezultatima incijative „Krizni školski semafor“, koju je pokrenula Unija srednjoškolaca Srbije (UNSS), tri gimnazije su ocenjene crvenom bojom, što znači da su prava učenika i zaposlenih ozbiljno narušena, dok su dve, među kojima je „Stevan Sremac“, ocenjene žutom, što ukazuje na prisustvo pritisaka i nestabilnosti.

UNSS je saopštio da prvi rezultati, koji su pristigli za pet srednjih škola, pokazuju „zabrinjavajuću sliku“.

Peta beogradska gimnazija dobila je najnižu prosečnu ocenu (1,25), dok su Gimnazija „Uroš Predić“ iz Pančeva i Gimnazija „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Novog Sada takođe ocenjene kao škole u kritičnom stanju (1,75). Valjevska gimnazija je dobila ocenu 2,00, a niška gimnazija „Stevan Sremac“- 2,25.

Jedinica je ocena za kritično stanje, dvojka za ugroženo, a trojka za stabilno.

„Krizni školski semafor“, inače, meri stanje u četiri oblasti- institucionalna stabilnost, otvorenost odlučivanja, sloboda izražavanja i zaštita i bezbednost.

Još vesti iz ovog grada

Niš dobio novu stanicu za merenje kvaliteta vazduha uz EU podršku

U Nišu konstituisana dva pokreta bliska SNS-u: Ko su ljudi koji ih predvode?

„Koliko struje mogu da proizvedu potoci koji presušuju?“: U Prostornom planu Niša izbrisano potencijalno rudarenje, ali ostale male hidroelektrane

Farsa o tome da li Vučić „sme“ da šeta Nišom je završena: A šta bi se desilo u Novom Sadu?