Dekan niškog Medicinskog fakulteta Milan Višnjić najavio je da bi sledeće godine trebalo da bude završena nova zgrada ove visokoškolske ustanove u kojoj će biti i kongresni centar, koji inače grad Niš nema. Radovi su započeli ovih dana, a ukoliko ne bude vanrednih okolnosti, biće završeni sredinom naredne godine, kako bi se u novoj zgradi proslavio jubilej – pola veka postojanja i rada fakulteta.
Dekan Višnjić za Danas kaže da će nova zgrada predstavljati „nastavak“ postojeće. Imaće površinu od 2.000 metara kvadratnih, jedan veliki i četiri mala amfiteatra koji će se koristiti za nastavu, a van nje služiti kao mini kongresni centar. Planirano je da u toj zgradi bude i nova laboratorija, koja će služiti za edukaciju studenata, ali i za naučna istraživanja. Sredstva za izgradnju ovakvog objekta, u iznosu od 60 miliona dinara, fakultet je uglavnom obezbedio iz sopstvenih izvora. Manji deo izdvojilo je Ministarstvo prosvete.
– Rok za završetak zgrade mogao bi biti pomeren samo ukoliko se fakultetima u Srbiji zaista bude uzelo 40 odsto sopstvenih sredstava, kako neki tumače aktuelni Zakon o rebalansu budžeta. To ne bi smelo da se dogodi, jer bi ozbiljno uzdrmalo prosvetu, posebno visokoškolsko obrazovanje, što ova zemlja ne sme da dozvoli. Ta sredstva fakultetima izuzetno mnogo znače, a ne predstavljaju veliki novac za državni budžet. Naš fakultet je spreman da sva sredstva koja zaradi potroši na izgradnju novog objekta i poboljšanje uslova studiranja, a da nijedan dinar ne uloži u lične dohotke. Tačno je, dakle, da mi „pravimo“ novac, ali i da ga investiramo u uslove rada i studiranja, koji moraju biti dobri da bi doveli do kvaliteta – kaže Višnjić.
Naš sagovornik dodaje da za renoviranje postojeće zgrade, stare 60 godina, niški Medicinski fakultet od Ministarstva prosvete do pre šest meseci nije primio „nijedan dinar“. Uprkos tome, proteklih godina ova zgrada je kompletno renovirana i to sredstvima fakulteta. U poslednjih godinu dana napravljen je i respektabilni Centar za biomedicinska istraživanja. Sve to je učinjeno pre svega zato što je fakultet uz već „tradicionalne“ studije medicine i stomatologije uveo i studije farmacije i osnovne strukovne studije zdravstvene nege.
– Na uvedenim strukovnim studijama otvorićemo i nove odseke koje tržište „traži“, za rendgen tehničare i anastetičare. Planiramo i uvođenje novih programa, koje ćemo formirati zajedno sa drugim fakultetima, na nivou Univerziteta. Moraćemo da povežemo pravo i medicinu, jer ombudsmani u zdravstvu, koji su pravnici, moraju da budu i medicinski edukovani. Povezaćemo i medicinu i elektroniku, pošto lekari i drugi zdravstveni radnici danas moraju da poznaju sve brojnije elektronske aparate. Neophodno je i povezivanje medicine i ekologije, kojom se bavi Fakultet zaštite na radu. Za sve ovo potrebna nam je dobra univerzitetska uprava i rektor, koja mora razumeti interese društva i potrebe tržišta, kao i trendove u svetu. Univerzitet ne sme da bude odvojen i otuđen od društva, njegovih potreba i trendova, već da bude najodgovorniji za njegov razvoj – smatra dekan.
Višnjić još kaže da je među prioritetnim ciljevima Medicinskog fakulteta i njegova „naučna uloga“, po kojoj mora biti prepoznat u Evropi. Zbog toga je u planu njegovo učešće u što većem broju naučnih projekata, domaćih i stranih, posebno evropskih, koje će podstaći stručni prosperitet studenata i zaposlenih. On veruje da i jedni i drugi predstavljaju „veliki potencijal“ ove ustanove. Od 380 profesora na fakultetu čak 120 ispunjava (najstrože) uslove za mentore na doktorskim studijama.
– Pošto su vremena teška, a i ona koja nam predstoje biće takva, jedan od naših ciljeva je da lični dohoci zaposlenih ostanu bar na sadašnjem nivou, kaže on, dodajući da uz profesore na ovom fakultetu radi i 120 administrativnih radnika.
Javni napadi i odgovori
Višnjić je prošlog meseca izabran za dekana četvrti put uzastopno, tako da je već devet godina na toj funkciju. Uprkos javnim primedbama da je to protivno duhu zakona, ostao je dekan zahvaljujući činjenici da ga je na toj funkciji „zatekla“ promena zakona o visokom obrazovanju, koja mu je omogućila nove mandate. Ovoga puta izabran je jednoglasno. Njegov izbor podržalo je svih 30 katedri, kao i svi članovi Nastavno-naučnog veća i Saveta fakulteta, koji su tajno glasali. „Čini mi se da je to bio odgovor zaposlenih na javne napade pojedinih ljudi u rektoratu NU ili na nekim klinikama. Ljudi na fakultetu odlično znaju šta je istina a šta su laži i fabrikovanja“, kaže Vinjić i dodaje da „nema uspeha bez tima“. „Tokom devet godina ni na jednom kolegijumu nismo povisili glas. O svemu odlučujemo razgovorom i dogovorom“, kaže on, dodajući da posle „dogovoreno mora da se sprovede“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
