Investirati u znanje i komfor pacijenta

Beograd, Niš, Užice – Ministarstvo zdravlja je dobro obavljalo veoma težak i nezahvalan posao. Novo ministarstvo ne treba bitno da menja pravac delovanja. Postoje stvari koje se možda mogu uraditi na drugi način, ali su strateška opredeljenja prema mom mišljenju dobra. O implementaciji i konkretnim potezima uvek ima mesta razgovoru, dogovoru i ponekad kompromisu – ocenjuje za Danas dekan Medicinskog fakulteta u Beogradu dr Bogdan Đuričić.
Prema njegovim rečima Zakon o zdravstvenoj zaštiti načelno nije loš, ali je mnoge stvari ostavio nedorečene ili nedovoljno precizne što pri implementaciji dovodi do problema.
– Mnoge stvari su ostavljene za podzakonska akta koja nisu donesena, a izuzetno važno regulatorno telo, Zdravstveni savet Srbije, nije izabrano tako da još ne postoji vrhovno telo nezavisno od dnevne politike koje bi se bavilo i strategijom i implementacijom – objašnjava dekan Đuričić.
Kao primer on je naveo sistem licenciranja lekara koji nije dovoljno razrađen, te postoje pitanja oko nadležnosti i reprezentativnosti tela koja će davati licence, a problem akreditacije programa kontinuirane medicinske edukacije nije ni počeo da se rešava. Položaj medicinskih fakulteta koji obezbeđuju osnov zdravstvenog sistema (a to su lekari i lekari specijalisti), prema rečima dr Đuričića,

Nedorečenost Zakona o zdravstvu: Dr Bogdan Đuričić

nije jasno postavljen u zdravstvenom sistemu, jer nije dovoljno razrađen odnos fakulteta i nastavnih baza fakulteta, vrhunskih zdravstvenih ustanova koje su i škole lekara. Zbog toga se ponekad pri dizajniranju reformi i previđa da funkcija npr. Kliničkog centra Srbije nije samo da izleči bolesnika, nego i da nauči budućeg lekara.
I direktor beogradskog Kliničko-bolničkog centra „Bežanijska kosa“ dr Nikola Milinić smatra da ima mnogo pozitivnih promena u zdravstvu ako se stanje uporedi sa onim od pre pet godina i ocenio da novo Ministarstvo zdravlja ima dobro postavljene temelje za dalji rad.
Dr Milinić kaže za naš list da nabavka opreme treba da bude deo celokupnog, pažljivo sačinjenog plana, a obuka lekara stalna, planska i obavezujuća, jer ćemo samo tako imati stabilan, jasno definisan sistem, što bi značilo oproštaj od nama tako svojstvene improvizacije. Njegova najveća primedba u normativnom sistemu zdravstva Srbije odnosi se na to što se broj zaposlenih izračunava na osnovu broja postelja. On ukazuje da je danas bolesnik u postelji „samo jedan mali aspekt rada zdravstvene ustanove“ i da se u svetu manje-više insistira na brzoj i efikasnoj ambulantnoj obradi pacijenata, uz niz savremenih dijagnostičkih procedura, za šta je neophodno i odgovarajuće osoblje.
Direktor Klinike za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju Kliničkog centra u Nišu i bivši

Rešiti problem nedostatka kadrova: Dr Darko Marinković

direktor ove ustanove dr Zoran Kojović izjavio je da je Ministarstvo zdravlja prethodno mnogo izdvajalo za niški KC, s obzirom na ekonomsku situaciju u kojoj se Srbija nalazi, ali je pitanje da li je to bilo strateško opredeljenje Vlade (ili sticaj kadrovskih i drugih okolnosti), kao i koliko je ta raspodela bila ravnomerna i utemeljena.
– Neophodno je da nova vlada programom jasno predvidi ravnomeran regionalni razvoj, posebno vrhunskih zdravstvenih ustanova u Srbiji. Klinički centri u Nišu, Novom Sadu ili Kragujevcu moraju se ravnomernije razvijati u odnosu na zdravstvene centre takvog i sličnog tipa u Beogradu, što do sada nije bio slučaj. Svaka Vlada bi morala da ima u vidu, na primer, da ka Kliničkom centru u Nišu gravitira dva miliona stanovnika s juga Srbije, a da ovde imamo samo Klinički centar, ali ne i klasičnu bolnicu, tako da KC ima i tu ulogu. Takođe, treba imati u vidu da Niš, s takvom gravitacijom pacijenata, nema Urgentni centar. Ne znam šta će se dešavati s niškom Vojnom bolnicom u procesu transformacije Vojske i zdravstvenog sistema u Srbiji, ali naredna Vlada bi morala da zna ove činjenice i da ima adekvatno rešenje za sve strane – napominje dr Kojović koji je i profesor Medicinskog fakulteta.
Naš sagovornik naglašava da se nova vlada mora jasno odrediti prema državnom i privatnom zdravstvu.
– Vlada konačno mora regulisati normalan i „divlji“ rad u zdravstvu, jer je činjenica da ozbiljan broj lekara i zdravstvenih radnika pre podne radi na Klinici, a popodne u privatnim zdravstvenim ustanovama. Mislim da bi trebalo izjednačiti državno i privatno zdravstvo, tako da, na primer, i privatne klinike mogu ravnopravno učestvovati na tenderima, a pacijenti imati približno ujednačene uslove lečenja i plaćanja troškova. Ovakvo rešenje bi isključilo mogućnost rada zdravstvenih radnika na dva i više mesta, jer će tada morati da se odluče između zaposlenja u državnom ili privatnom zdravstvu – ukazuje dr Kojović.
Vlada bi, dodaje on, morala da se pozabavi i viškom radnika u zdravstvu. „Zdravstvene ustanove u Srbiji ne treba da se bave socijalnom politikom. Višak radnika bi trebalo rešavati sistemski, ozbiljno i odgovorno, jer je evidentan i u pojedinim ustanovama dovodi do nediscipline i javašluka. Činjenica je da je taj višak nasleđen od ranije ali, svejedno, neka vlada ga mora rešavati, prema jasnim kriterijumima, jer je takva racionalizacija u zdravstvu neophodna. Tako će se otvoriti prostor za povećanje zarada preostalih zdravstvenih, ali i nemedicinskih radnika koji upravo ovih dana protestuju tražeći više plate“, navodi dr Kojović.
Dr Darko Marinković, direktor užičkog Zdravstvenog centra, jednog od najvećih u Srbiji, smatra da bi nova vlada i resorno ministarstvo trebalo da nastave s reformama započetim još 2003.
– Dobro je što su renovirane zdravstvene ustanove. U užičkoj bolnici koja ima regionalni karakter rekonstruisani su kotlarnica, vešeraj i kuhinja, sanitarni mokri čvorovi i nabavljena vredna i savremena medicinska oprema. To je bilo neophodno kako bi se poboljšao kvalitet lečenja pacijenata, tako da sada možemo reći da nastavak reformi u zdravstvu, pre svega, zavise od nas zdravstvenih radnika, jer se ne možemo žaliti da nemamo dovoljno lekova, opreme, ili sanitetskog materijala – ocenjuje Marinković.
On dodaje da u narednom periodu treba rešiti problem nedostatka kadrova u užičkoj bolnici, a pre svega to su specijalisti iz oblasti patoanatomije, kliničke farmakologije i urgentne medicine, procenjujući da će ova ustanova ipak uspeti da tokom ove godine uputi dovoljan broj lekara na specijalizacije iz ovih oblasti.
– U oblasti primarne zaštite u Zlatiborskom okrugu imali smo problema, jer nismo mogli da popunimo radna mesta u Novoj Varoši, Priboju i Prijepolju, gde uvek ima potrebe za lekarima, pa se nadam da će konkurs u tim mestima biti ponovljen. Problem je i kako te ljude zadržati u tim ustanovama, jer oni nakon dve godine odlaze u ustanove sekundarne zdravstvene zaštite. Primarnu zaštitu bi trebalo učiniti atraktivnijom za mlade lekare, ocenio je za Danas direktor užičkog ZC.
Novo Ministarstvo za zdravlje, kako poručuje dr Marinković, trebalo bi da osmisli stimulacije za zaposlene u zdravstvenim ustanovama, odnosno da njihova plata zavisi od njihovog rada, opterećenosti i kvaliteta. On podseća da normativi postoje, ali da bi te stimulacije bile dodatni motivatori za još bolji i kvalitetniji rad.