Irac iz Holivuda

Farel je rođen u Dablinu 31. maja 1976. Otac mu je bio fudbaler, a njega, odgajanog u katoličkom duhu, poslao je u istu takvu školu koju je Farel zbog sukoba sa autoritetima napustio. Kreće njegovo potucanje po svetu u kome stiže čak do Australije, sa povremenim posvećivanjem glumi i glumačkim školama. U 18. godini se vraća kući već ozbiljno oboleo od depresije, a na nagovor starijeg brata još jednom upisuje jednu od brojnih glumačkih škola koju napušta zbog prve uloge u jednoj televizijskoj seriji. Prvu zapaženu ulogu ostvaruje u filmu „Tigerland“ ni manje ni više nego Džoela Šumahera. Dve godine zatim već igra sa Brusom Vilisom u „Hartovom ratu“, da bi ponovo sarađivao sa Šumaherom u akcionoj „Telefonskoj govornici“.

Usledio je „Suvišni izveštaj“, još jedna SF priča Filipa. K. Dika u kome mu šansu daje majstor ovog žanra Stiven Spilberg. Inače, Farel je negde izjavio da je poželeo da se bavi filmom nakon što ga je kao dečaka do suza doveo Spilbergov „E. T.“ Već 2004. još jedan velikan Holivuda, specijalizovan u potpuno drugoj filmskoj vrsti – biografskim i istorijskim filmovima, Oliver Stoun, bira upravo Farela za ulogu jednog od najvećih ljudi u istoriji sveta – Aleksandra Velikog. Paralelno sa slavom koja opija i za koju će kasnije izjaviti da je jedna od stvari za koju važi ona čuvena izreka da se pazite sopstvenih želja, Farel odlazi na rehabilitaciju zbog zavisnosti od opijata. U međuvremenu stigao je da bude u jednogodišnjem braku sa jednom manje poznatom koleginicom, a nešto kasnije i da iz jedne veze dobije prvog sina 2003. Drugog je dobio 2009. iz veze koja je takođe završena.

Pored pomenutih filmova, tu su još i „Novi svet“ još jednog holivudskog velikana Terensa Malika, zatim blokbasteri kao S.V.A.T i „Dardevil“, „Ponos i slava“ sa Edvardom Nortonom, „Regrut“ sa Farelovim idolom Al Paćinom. Idoli su mu i neki drugi holivudski šmekeri, na koje bi i sam Farel jednoga dana mogao da zaliči – Stiv MekKvin, Pol Njumen, Klint Istvud, Džejms Kan, Marlon Brando. To bi možda najpre mogao da postigne filmovima poput ostvarenja Martina MekDone – „U Brižu“, crnohumorne drame u kojoj je za glavnu ulogu dobio do sada svoje najveće priznanje – Zlatni globus.