Više od 30 škola za osnovno obrazovanje odraslih, kao i socijalnih i vaspitnih ustanova u Srbiji traži izmenu i dopunu odredbe Zakona o obrazovanju odraslih, koja zabranjuje da se deca uzrasta od 10 do 15 godina upisuju u takve škole, već ih upućuje na pohađanje redovnih osnovnih škola, što se u praksi ne događa ili je praćeno brojnim problemima. Izmenu ovakvog zakonskog rešenja, koje postoji od 2013, a u praksi se pokazalo lošim, posebno za decu romske nacionalnosti, inicirala je stručna Radna grupa iz Niša, a prihvatile su je škole za obrazovanje odraslih od Sombora, preko Beograda, Novog Sada i Niša, do Vranja i Štrpca.
Zvanična inicijativa ove vrste je osim školama za obrazovanje odraslih, socijalnim ustanovama, zavodima za vaspitavanje omladine ili „manjinskim“ nevladinim organizacijama upućena i Ministarstvu prosvete i svim poslanicima iz Niša. Radna grupa je povodom inicijative pre nepuna dva meseca organizovala savetovanje u Nišu, na kojem je učestvovala i Snežana Marković, pomoćnica ministra prosvete za srednje obrazovanje i vaspitanje i obrazovanje odraslih. Njeni članovi smatraju da je sada „idealno vreme“ za realizaciju inicijative, jer će uskoro biti usvojene izmene i dopune Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koji reguliše i oblast obrazovanja odraslih, a njegova rešenja će „povući i izmene“ u zakonima koji ga prate, među kojima je i onaj o obrazovanju odraslih. Članovi Radne grupe učestvovali su u javnoj raspravi o izmenama i dopunama tog zakona, koja je trajala od 20. juna do 10. jula ove godine.
– Izuzetno je važno da se u okviru izmene aktuelnih zakonskih rešenja izmeni ono po kojem se deca od deset do 15 godina „teraju“ u redovne škole, a tamo ih ili odbijaju, ili ih roditelji i đaci ne prihvataju, kako zbog njihovih „preraslih“ godina, tako i zbog nivoa obrazovanja ili miljea iz kojeg dolaze. Zbog toga se i dešava da, recimo, u 32 redovne osnovne škole u Nišu imamo samo tri takva učenika, a da je slična situacija i širom Srbije. Prosvetne vlasti u zemlji ne smeju da dozvole da ta deca bezmalo budu eliminisana iz vaspitno-obrazovnog sistema, ona moraju biti sklonjena sa ulice i doći u školske klupe. Pritom se ne sme smetnuti s uma da većina te dece pripada marginalnim grupama, odnosno da su romske nacionalnosti, vraćena u zemlju po osnovu readmisije, bez roditeljskog staranja, bez oba roditelja, vaspitno zapuštena, štićenici ustanova za vaspitanje omladine ili korisnici prihvatilišta – kaže Milan Jovanović, predsednik Radne grupe i nastavnik u Školi za obrazovanje odraslih „Njegoš“ u Nišu.
„Niška“ radna grupa predlaže da se zakonskom izmenom omogući deci ovog uzrasta da mogu da se upišu i u redovne i u škole za obrazovanje odraslih. Prema njihovoj inicijativi, takva deca bi trebalo da imaju pravo da pohađaju škole za obrazovanje odraslih „ako njihov upis u redovne škole nije moguć iz bilo kog objektivnog razloga“. Za ovu decu bi, takođe, nastava trebalo da se izvodi po starom planu i programu, koji predviđa završavanje dva razreda u toku jedne školske godine, što će im omogućiti lakše vraćanje u redovni obrazovni sistem i bolju prohodnost ka srednjem obrazovanju, navode ti stručnjaci.
„Tipski“
U odgovoru jedne osnovne škole u Nišu, koji je, kažu u Radnoj grupi, „tipski“ i za sve druge škole u Nišu i Srbiji, navodi se da škola nije u mogućnosti da upiše dečaka romske nacionalnosti „zbog starosti imenovanog“ i jer „nema više mesta za upis“. Potvrde sa ovakvim obrazloženjem škole često izdaju „radi upisa deteta u školu za odrasle“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
