Protest u Nišu: Foto (BETAPHOTO/Biljana Ljubisavljević)Tokom masovnih protesta i univerzitetskih blokada, studenti u Srbiji izgradili su plenume kao funkcionalan sistem direktne demokratije, i to u uslovima stalnog političkog pritiska, pokazalo je istraživanje “Anatomija plenuma”.
Na predstavljanju istraživanja u Nezavisnom društvu novinara Vojvodine je rečeno da su “plenumi postali mesta odlučivanja, sukoba, učenja i kolektivne odgovornosti“.
„Jedan od zaključaka istraživanja je da je model plenuma izuzetno efikasan za narušavanje statusa quo i izgradnju unutrašnje solidarnosti, njegov dugoročni opstanak zavisi od sposobnosti da evoluira iz mehanizma ‘vanrednog stanja’ u održivu organizacionu formu”, ukazano je.
Autori istraživanja su profesori Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Marko Škorić, Jovana Čikić, Jovana Škorić i Aleksej Kišjuhas.
Kako su naveli, značajan broj ispitanika je rekao da misli da se plenumski način odlučivanja može preliti i na širu društvenu zajednicu, što se vidi i na primeru zborova građana.
Čikić je navela da su ispitanici isticali da su naučili da saslušaju drugog, da predstave i argumentuju svoj stav i da diskutuju o tome.
“Ceo sistem plenuma je trebalo postaviti ispočetka a dobar deo njih je rekao da je tada prvi put čuo za reč plenum”, kazala je ona.
Kišjuhas je rekao da plenumi za studente nisu bili samo političko osvešćivanje, već i lični rast i razvoj.
Kako je objašnjeno, istraživanje opisuje način na koji su se donosile odluke i raspoređivala moć bez formalnog vođstva.
Istraživanje je vođeno putem 26 intervjua sa studentima u blokadi sa Univerziteta u Novom Sadu, Beogradu i Nišu, od marta do juna prošle godine.
Moderator tribine bio je predsednik Centra za istraživanje nenasilnih sukoba iz SAD i jedan od nekadašnjih lidera pokreta Otpor Ivan Marović.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
