Republička prosvetna inspekcija nije oduzela dozvolu za rad nijednom fakultetu koji nelegalno izvodi nastavu van sedišta matične ustanove, saznaje Danas. Jedino akreditovano odeljenje fakulteta van sedišta matične ustanove do sada je odeljenje subotičkog Ekonomskog fakulteta, koje je nedavno otvoreno u Bujanovcu.
U postupku akreditacije su i odeljenje novosadskog Fakulteta tehničkih nauka u Inđiji i Univerziteta Edukons u Svilajncu, potvrdila je za Danas Vera Vujčić, predsednica Komisije za akreditaciju. To praktično znači da sva ostala odeljenja ili, kako ih neko zove, konsultativni centri, rade nelegalno, a da pri tom niko ne snosi sankcije.
– Republička prosvetna inspekcija je dobijala prijave o takvim odeljenjima od pojedinaca, ali i od konkurentskih ustanova. Mi postupamo tako što tražimo da se ustanove izjasne i one obično kažu da nemaju odeljenja, da su svi studenti upisani na matični fakultet i da tu pohađaju nastavu. Nismo dobili nijednu zvaničnu potvrdu da je neko priznao da drži nastavu van matičnog sedišta – kaže za Danas Velimir Tmušić, načelnik Republičke prosvetne inspekcije.
On dodaje da prosvetni inspektori mogu da izađu na teren i utvrde činjenice, ali da je najveći problem to što zakonitost rada univerziteta, fakulteta i visokih škola kontroliše samo četiri prosvetna inspektora, pred kojima je ogroman posao. Tmušić kaže da je ove godine prioritet bio izdavanje dozvola za rad akreditovanim visokoškolskim ustanovama.
– Glavni inspektor iz Banjaluke nam je poslao zahtev da utvrdimo činjenice, jer su našli 50 studenata privatnog novosadskog fakulteta, kojima je nastava držana u kafani. Oni su zaplenili indekse, ali kada su od tog fakulteta dobili odgovor da su studenti tamo bili na izletu, morali su da ih vrate. Jasno je da se ovo pitanje mora sistemski urediti – navodi Tmušić.
On najavljuje da će uskoro Ministarstvo prosvete i nauke, u saradnji sa Komisijom za akreditaciju, napraviti plan kontrole visokih škola i fakulteta i da će „svi koji budu prekršili zakon i koji ne rade kako treba trpeti sankcije“.
– Ukoliko budemo oduzeli samo jednu dozvolu za rad, ostali će se uozbiljiti. Niko fakultete i visoke škole ne sprečava da u svakom mestu gde žele drže nastavu, ali pre toga moraju da budu akreditovani od Komisije za akreditaciju i da dobiju dozvolu za rad Ministarstva prosvete i nauke. Samo na takvom mestu se može održavati nastava – poručuje Tmušić.
Ministarstvo prosvete je još 2005. godine zabranilo upis brucoša u odeljenja van sedišta matičnih ustanova i obaveštenje o tome je prosleđeno državnim univerzitetima. Na pitanje zašto privatni univerziteti nisu dobili takav dopis, Tmušić odgovara da „to nije pitanje odluke ministra, već upozorenje da se mora poštovati zakon“, te da je „zakon isti i za državne i za privatne visokoškolske ustanove“.
Procenjuje se da u Srbiji ima na stotinu isturenih odeljenja, od kojih mnoga organizuju nastavu na neverovatnim mestima, poput napuštenih fabričkih hala ili praznih sala lokalnih domova kulture. To što je poslednjih godina u prvom planu bila akreditacija univerziteta, fakulteta i visokih škola, ali i tek nedavno donošenje uputstva za akreditaciju visokoškolskih jedinica van sedišta ustanove, dodatno je doprinelo da rad isturenih odeljenja bude van svake kontrole.
Mamac
Mnogi akreditovani fakulteti otvaraju odeljenja, koristeći uverenje o akreditaciji kao mamac za privlačenje studenata, iako taj papir znači „zeleno svetlo“ za rad ustanove u sedištu, ali ne i van njega. Zanimljivo je da pojedine lokalne samouprave na svojim sajtovima objavljuju vesti o otvaranju isturenih odeljenja fakulteta u svojim mestima, iako su ona nelegalna, ali i to što mnoge visokoškolske ustanove koje se ovako ponašaju obilaze najviši predstavnici vlasti.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
