Izjednačavanje verskog, nacionalnog i političkog

Od tada se Bošnjacima nameće priča da je rešavanje pitanja Nacionalnog saveta od sudbonosnog značaja za identitet, lična i kolektivna prava, za opstanak na ovim prostorima… Zajedničko i nepromenljivo za oba bošnjačka nacionalna saveta je da su „filijale“ dve jake političke opcije koje predvode Sulejman Ugljanin, lider Stranke demokratske akcije (SDA) i aktuelni ministar bez portfelja u Vladi Srbije, i glavni muftija Islamske zajednice (IZ) u Srbiji Muamer Zukorlić.

Bošnjačka zajednica je nacionalni savet dobila početkom devedesetih godina i formirala ga je SDA. Tada se zvao Muslimansko nacionalno veće Sandžaka (MNVS). Onda je preimenovan u Bošnjačko nacionalno veće Sandžaka (BNVS). „S“ je iz naslova ispalo kada su, po tadašnjem zakonu SRJ, formirani nacionalni saveti nacionalnih manjina po elektorskom sistemu. Na čelu tog BNV do septembra prošle godine bio je Ugljanin. Od početka BNV ima političku dimenziju.

Okidač nesporazuma

Paralelizam je krenuo posle izbora za nacionalne savete 2010.godine. U izbornoj trci bile su tri liste: Bošnjačka kulturna zajednica (BKZ) čiji nosilac liste je bio muftija Zukorlić, Bošnjačka lista koju je podržala SDA i Bošnjački preporod koja je imala ne baš snažnu podršku Sandžačke demokratske partije (SDP) čiji osnivač je Rasim Ljajić. Predizborna kampanja bila je „biti ili ne biti“. U tome je prednjačila BKZ. Tada su se na udaru nosilaca te liste našla dvojica bošnjačkih ministara Ljajić i Ugljanin, koji su „čašćavani“ epitetima izdajnika nacionalnih interesa, beogradskim poltronima, ministrima Beograda u Sandžaku, a BKZ predstavljana kao jedini autentični zastupnik interesa bošnjačke nacionalne zajednice. Za kampanju su korišćeni verski objekti, a u predizbornu kampanju se umešao i bivši reis-ul-ulema IZ BiH Mustafa Cerić, koji je poslao pismo sunarodnicima da glasaju samo za listu koju predvodi „sandžački i muftija cele Srbije Muamer ef.Zukorlić“. Na kraju muftijina lista je osvojila najviše mandata. U šest sandžačkih opština, gde ima najviše Bošnjaka, u poseban birački spisak upisano je 90.672 glasača, a na izbore je izašlo 50.392 (56,17%). BKZ je osvojila 48,40 odsto glasova od ukupnog broja izašlih ili 17 mandata, za Bošnjačku listu je glasalo 33,35 odsto što joj je donelo 13 mandata i 5 mandata pripalo je listi Bošnjački preporod sa 14,25 odsto glasova. Nijedna lista nije imala dovoljno većnika da samostalno konstituiše novi saziv BNV.

Okidač nesporazuma i paralelizma povučen je kada je BKZ uz pomoć dva većnika sa liste Bošnjačkog preporoda konstituisala novi saziv BNV. Tvrdeći da je prekršena zakonska regulativa, Ministarstvo za ljudska i manjinska prava nije priznalo to BNV, koje je odmah najavilo krivične prijave protiv tadašnjeg ministra Svetozara Čiplića i još nekoliko ljudi iz ministarstava i žalbu Ustavnom sudu Srbije. Za čelnike nepriznatog BNV konstituisanje je bilo završena stvar i novi izbori nisu dolazili u obzir jer „beogradski režim želi nove izbore kako bi došao do za njih podobnog nacionalnog veća“.

Žalba turskom premijeru

Prva „žalba“, ipak, upućena je u pismu turskom premijeru Redžepu Taipu Erdoganu, koji je u zvaničnu posetu Srbiji stigao odmah konstituisanja nepriznatog BNV. Tadašnji predsednik ovog BNV dr Mevlud Dudić napisao je turskom premijeru da su Bošnjaci jedini narod na Balkanu i u Evropi bez svoje nacionalna države „što uz činjenicu da su preživeli genocid predstavlja izvor nesigurnosti i zabrinutosti za biološki opstanak i očuvanje identiteta i budućnosti. Najugroženiji deo bošnjačkog naroda živi u Sandžaku suočavajući se sa flagrantnim kršenjem pojedinačnih i kolektivnih prava, sa beskrupuloznim pojavama diskriminacije na etničkoj i verskoj osnovi. Ovakvo ponašanje beogradskog režima za posledicu može da ima destabilizaciju stanja u Sandžaku, jer ne ostavlja Bošnjacima nijednu mogućnost sem uspostavljanja paralelnih nacionalnih institucija na putu do pune političke, administrativne autonomije i slobode“ – pisao je dr Dudić. Turskom premijeru je u pismu predloženo da odnosi između dve zemlje budu uslovljeni položajem muslimana.

Krenule su i inicijative za nalaženje rešenja. Posrednik je bio bivši ambasador OEBS u Srbiji Dimitrios Kipreos. Verbalno svi su bili za dogovor, u praksi svako je ostao na svojim pozicijama. Niz sastanaka pod međunarodnim patronatom nije dao rezultate. I nevadine organizacije sa ovog prostora pokušale su da pomognu u prevazilaženju nesporazuma, da se konstituiše veće i podele funkcije proporcionalno broju osvojenih glasova, ali je i to ostalo bezuspešno jer zainteresovanim stranama nije bilo u interesu da dele resore. To vreme obeležila su oštra međusobna optuživanja u kojima je muftija Zukorlić „izgubio“ titulu i od njega je zahtevano da skine džube i ahmediju pa da kao „Muamer Zukorlić sedne za pregovarački sto“. Na drugoj strani su bili „režimski ljudi“ postavljeni da Bošnjacima i dalje „ugrožavaju identitet i da ih drže u potlačenom položaju“. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava najavilo je nove izbore, koji su zvanično dva puta odlagani. Poslednja informacija koja dolazi od Esada Džudževića, predsednika BNV u tehničkom mandatu, da se raspisivanje izbora očekuje do kraja ove godine. Funkcioneri BNV u tehničkom mandatu su na tim pozicijama devet godina, po zakonu imaju legalitet, ali nemaju legitimitet jer nemaju dovoljan broj glasova za to.

Predizborno približavanje

Sada su Bošnjaci jedina nacionalna manjinska zajednica u Srbiji koja ima duplirane, umnožene sve vrste nacionalnih institucija. Oba BNV obeležavaju Dan Sandžaka – 20.novembar, Dan bošnjačke nacionalne zastave – 11. maj, oba bajrama – Ramazanski i Kurban, imaju svoja udruženja književnika i novinara, zavode za zaštitu kulture, deklaracije…“Starije“ BNV u maloj je prednosti jer od pre nekoliko meseci ima i himnu sandžačkih Bošnjaka. Do skoro je bila nezamisliva bilo koja dodirna tačka između dva BNV . Sada je na delu „približavanje“ koje se tumači kao zauzimanje boljih startnih pozicija pred izbore koji se najavljuju. Uočljive dodirne tačke poslednjih meseci bili su uvođenje bosanskog jezika u nastavu kao obaveznog predmeta i pozivanje države da poštuje prava Bošnjaka da se obrazuju na maternjem bosanskom jeziku koji treba da bude ravnopravan sa srspkim jezikom u službenoj upotrebi; postavljanje spomen table Aćifu (Bljuti) Hadžiahmetoviću, bivšem upravniku Novog Pazara, koji je streljan posle Drugog svetskog rata zbog saradnje sa okupatorom. BNV u tehničkom mandatu mu je postavilo spomen obeležje u centru Novog Pazara, a muftija Zukorlić je rekao da je“ Aćif efendija naš nacionalni heroj“. Oba BNV smatraju da bi uklanjanje te table izazvalo novu nestabilnost u Sandžaku. Pristalice oba veća našle su se zajedno na protestu prtov filma „Nevinost muslimana“.

Kritike iz građanskih krugova

U građanski sekularno orijentisanim krugovima vlada mišljenje da nepriznato BNV oživljava retoriku iz devedesetih godina, kada je ona bila obeležje Ugljaninove komunikacije sa pristalicama i maćehom državom Srbije. Ono što je devedesetih godina radilo tadašnje MNVS osnivajući svoje „ambasade“ u dijaspori to sada radi nepriznato BNV, koje je formiralo i Narodno veće Sandžaka ili kako ga još zovu „Vlada Sandžaka“. Autonomija ovog regiona je ponovo aktuelna. Oba BNV su filijale političkih opcija pod čijim patronatom su formirane. To je potvrđeno i na minulim izborima u Srbiji. Predsednički kandidat muftija Muamer Zukorlić oslanjao se na infrastruktur svojih organizacija – BNV, BKZ i Bošnjačku demokratsku zajednicu (BDZ). BNV u tehničkom mandatu je svoju infratstrukturu stavio u službu predizborne kampanje SDA. Zajedničko za oba nacionalna saveta je što čelne funkcije nisu mogle da mimoiđu političare,što je znak jednakosti između verskog, nacionalnog i političkog. Na čelu BNV koje država ne priznaje je Samir Tandir, nekada portparol Mešihata IZ u Srbiji a sada zamenik predsednika BDZ. BNV u tehničkom mandatu predvodi Esad Džudžević, predsednik Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka (BDSS) i bivši narodni poslanik.

Kada se sumira sve što se događa oko konstituisanja i funkcionisanja Nacionalnog saveta Bošnjaka, nameće se negativan zaključak da je to postao još jedan podel u bošnjačkoj nacionalnoj zajednici. Podrška aktivnostima koje se realizuje uslovljena je politikom na koju se pristaje. Bošnjaci sada imaju dva nacionalna saveta, dve islamske zajednice, 12 političkih partija, višestruko umnožene institucije i sve više siromaštva.

Sumnjive pobude

Semiha Kačar, predsednica Sandžačkog odbora za zaštitu ljudskih prava i sloboda, ocenjuje da su „Bošnjacima neophodne nacionalne reprezentativne institucije“. Kada stubovi političke ideje, SDA i BDZ, krenu u inicijativu, onda kreću saopštenja podrške od svih institucija okupljenih oko njih ili optužbe na račun druge strane. Jedni optuže, svi ostali istomišljenici „najoštrije osuđuju“.

– Mora postojati hijerarhija mišljenja, moraju se konsultovati najumniji i najkompetentniji ljudi među Bošnjacima. Iluzija je da svi koji se pozivaju na bošnjačke interese da to rade iz najčistijih moralnih pobuda. Troše se jeftino i za potrebe dnevne politike, nezajažljivih ličnih ambicija brojne ideje i projekti važni za Bošnjake. Ono što se stvara godinama i decenijama u naučnom smislu ovde nastaje za par dana ili meseci. Svako ima svog svemogućeg Torabija i svoje visočke piramide – ističe Kačarova i dodaje da nije pristalica politike improvizacije jer se pokazalo da se „i dobijeno pravo ne može brzo realizovati zbog nedostatka stručnih bošnjačkih institucija i kompetentnih predstavnika“ – kaže Semiha Kačar.