Između dve jake sile

Jednu od najvećih evropskih zemalja, Ukrajinu, zemlju koja je po površini veća i od Francuske i od Španije, većina ljudi na ovim prostorima ne zna ni da nađe na mapi (druga je po veličini, odmah iza Rusije). Za većinu velikih ukrajinskih gradova smatra se da su ruski, ali nisu – Kijev, Odesa, Žitomir i drugi, među većim su i značajnijim gradovima Ukrajine, zemlje koja predstavlja veliku „buffer“ zonu između Unije i Rusije.
Godine 2004. u Ukrajini se odigrala takozvana „narandžasta revolucija“. Umnogome podsećajući na peti oktobar u Srbiji, sa sitnom razlikom da je ukrajinski peti oktobar ipak doneo neke promene, „Narandžasta revolucija“ dovela je na vlast proevropski orijentisane, slobodoumne ljude. Iako Ukrajina još uvek nije članica EU, najznačajnija instanca politike predsednika Viktora Juščenka (koji je na vlast došao upravo 2004) jeste učlanjenje Ukrajine u Uniju. Ne preterano začuđujuće, Juščenkova popularnost je najjača u zapadnoj Ukrajini, gde se većina ljudi deklarišu kao Ukrajinci, za razliku od istočnog dela zemlje, gde je više Rusa. Sama „narandžasta revolucija“ donela je veliki preokret, snažno utičući na razvoj i orijentaciju ove zemlje. Još pre nekoliko godina, Ukrajina je čak i na Evroviziju išla sa pesmom „Razom nas bahato“, pesmom grupe GREENJOLLY, koja je bila nosilac Revolucije (razom nas bahato, nas ne podolaty – zajedno smo jači, ne mogu nas pobediti).
Predsednički sekretarijat Ukrajine odredio je 2017. kao godinu potencijalnog učlanjena svoje zemlje u EU, i skoro sve snage kabineta Viktora Juščenka angažovane su na ostvarivanju tog cilja. Bivša premijerka Ukrajine Julia Timošenko, takođe je jedna od važnijih osoba koje rade na tome. Bila je jedan od glavnih vođa „narandžaste revolucije“ (neki su je čak nazivali Jovankom Orleankom Revolucije), dok joj je magazin Forbes 2005. dodelio treće mesto među najmoćnijim ženama sveta, odmah iza Kondolize Rajs i Vu Ji.
Ukrajina se nalazi na veoma nezgodnom mestu – između Evropske unije i Rusije, što otežava njeno učlanjenje u Uniju, isto koliko i povećava njenu važnost sa geopolitičke tačke gledišta. Sa učlanjenjem Ukrajine u Uniju, EU bi se graničila sa Rusijom na mnogo dužem frontu nego dosad, što Rusiji teško da bi moglo da odgovara. Sa druge strane, mesto u sredini, između dve jake sile, možda će se u budućnosti pokazati kao veoma značajno. Bilo kako bilo, iako je Francuska nedavno predložila, a Angela Merkel podržala da se u septembru sa Ukrajinom potpiše ugovor o „pridruživanju“, to su ipak otežavajući faktori za jednu zemlju koja čini ozbiljne napore kako bi postala članica Unije.
Ukrajina (još) nije članica Evropske unije. Dok Norveškoj i Švajcarskoj članstvo i nije preko potrebno, Ukrajini bi donelo mnogo toga, od direktnih koristi kao što su ekonomska potpora, političko-ekonomska sigurnost, pa sve do, jednostavno rečeno, bolje budućnosti. Za razliku od nekih zemalja kojima je članstvo u EU potrebnije više od bilo čega drugog, a pri tom se ne trude preterano ili pokušavaju to da ignorišu, Ukrajina je svojih ciljeva svesna i čini napore koji bi je što pre doveli do Unije.