Globalna ekonomska kriza i napori za oživljavanje finansijskog tržišta verovatno će doprineti tome da Kina postane jači ekonomski konkurent nego što je bila pre krize, uvereni su analitičari. Treća ekonomija na svetu, odmah iza SAD i Japana, i dalje je pouzdana, u stanju da iskoristi neobičnu poziciju zemlje sa nagomilanim novčanim rezervama i jakim bankarskim sistemom, u vreme kada mnoge zemlje time ne mogu da se pohvale.
Kineski premijer Ven Điabao nedavno je podsetio SAD da su oni najveći kreditori Kine i da Peking očekuje od Vašingtona da osigura vraćanje pozajmica. Ekonomski analitičari slažu se da kineski lideri veoma spretno iz ekonomske krize izvlače kompetetivne koristi. Zemlja trenutno koristi gotovo 600 milijardi ekonomskog stimulativnog paketa ne bi li načinila svoje kompanije konkurentnijim na domaćem tržištu i šire, zatim za obuku migrantskih radnika i brzo širenje subvencija za istraživanje i razvoj. Građevinski radovi su većpočeli na novim autoputevima i železničkim linijama, za koje se veruje da će smanjiti cenu transporta.
Dok se američki lideri bore da ožive pozajmice, kineski bankari pozajmili su u protekla tri meseca više nego u prethodnih 12 meseci. „Donošenje najnovijih stimulativnih paketa ukazuje da je u centru pažnje sada mnogo više dugoročna kompetetivnost kineske industrije“, kaže Esvar Prasad, bivši kineski zvaničnik pri Međunarodnom monetarnom fondu. „Veća potrošnja u domenu obrazovanja, istraživanja i razvoja uključujući i sume koje su većraspoređene za infrastrukturne investicije, znatno će ojačati produktivnost ekonomije“.
Ipak, to ne znači da je Kina imuna na globalni ekonomski sunovrat. Međunarodna ekonomska usporavanja doprinela su i nečemu sa čim kineske vlasti ne uspevaju da se izbore: smanje inflaciju, preinače rastuću zavinost od izvoza i spreče pucanje kreditnog mehura pre nego što on naraste.
Kina u velikoj meri zavisi od globalnih ekonomija koje kupuju njene izvoze. Recesija u SAD i Evropi, najvećim potrošačima, znatno je doprinela padu potražnje, zatvaranju mnogih fabrika i gubitka miliona radnih mesta, što je podstaklo opasnost od širih socijalnih nemira. Lao Šu Jen, migrantski radnik iz provincije Jiangksu koji radi u fabrici za proizvodnju džinsa, kaže da je zarađivao 350 dolara mesečno prošle godine, dok bi se ovog proleća zadovoljio i platom od 220 dolara. „Toliko imamo džinsa u fabrici koji nema ko da kupi“, kaže Lao.
Niskokvalifikovana radna snaga suočena je sa najvećim poteškoćama kada je rečo zaposlenju. Ipak, uz subvencije koje stižu iz Pekinga, vlasti u kineskim provincijama sprovode strukovne programe obuke. Samo u provinciji Guangdong na jugoistoku Kine, učetvorostručen je broj programa ove godine kojim je obuhvaćeno četiri miliona radnika. Kroz slične programe u SAD, na osnovu investicionog akta o radnoj snazi, godišnje je prolazilo više od 250.000 radnika, iako je stimulativnim paketima predsednik Obama predvideo da se broj radnika na programima za obuku udvostruči.
Kineska logika je sledeća – povećanjem produktivnosti raznim programima za obuku mogli bi se smanjiti korporativni troškovi rada po jedinici proizvodnje u godinama koje dolaze. Veliki broj programa za obuku takođe bi mogli održati socijalnu stabilnost.
Uprkos najnovijoj lošoj prognozi Svetske banke, kada je rečo ekonomskom rastu u Kini za 2009, visoki ekonomista u kancelariji Svetske banke u Pekingu Luis Kuijs navodi da je ekonomija Kine i dalje dovoljno jaka i stabilna i da stimulativni paketi te zemlje ulivaju poverenje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
