Ko ovde ne poludi taj nije normalan, glasio je jedan od najpopularnijih grafita u Beogradu, groznih devedesetih. Danas nema tako sjajnih grafita, ali se u štampi pojavljuju tekstovi koji sugerišu da „ovde“, na primer u Nišu, vlada prava jagma za bensedinom, bromazepamom i drugim sedativima.
Ko ovde ne poludi taj nije normalan, glasio je jedan od najpopularnijih grafita u Beogradu, groznih devedesetih. Danas nema tako sjajnih grafita, ali se u štampi pojavljuju tekstovi koji sugerišu da „ovde“, na primer u Nišu, vlada prava jagma za bensedinom, bromazepamom i drugim sedativima. Da li se to Srbija „zaglavila“ u devedesetim, mimo sveta i vremena?
Najnoviji podaci Apotekarske ustanove Niš pokazuju da je u 2007. godini izdato na recept 485.000 pakovanja sedativa, odnosno potrošeno čak deset miliona tableta. U državnim apotekama dnevno se na recept izdavalo između 1.500 i 2.000 kutija sa „pilulama sreće“, a prema raspoloživim podacima bar isto toliko prodalo se u privatnim apotekama, sa i bez recepta. U prvih pet meseci ove godine zabeležen je rast prometa lekova za smirenje za više od deset odsto u odnosu na isti period prošle godine. Apotekarska ustanova Niš, inače, ima 24 objekta, svaka od domaćih farmaceutskih kuća ima bar po još jednu apoteku, a u gradu je i više od stotinu privatnih apoteka.
Povratak u devedesete
– Sadašnja povećana potrošnja anksioleptika umnogome podseća na onu iz 90. tih godina prošlog veka. Na prvi pogled je paradoksalno, ali u vreme tadašnjeg ratnog stanja ovakva pojava nije bila izražena. Povećana potrošnja „pilula sreće“ eskalirala je tek nakon smirivanja rata. Tada je došlo do različitih psihopatoloških reakcija, pa i anksiozno- depresivnih sindroma. Ljudi su osećali veliku anksioznost, koja je često „maskirala“ depresiju – kaže Srbobran Miljković.
Ovakvi podaci bili su razlog da Tugomir Popović, predsednik Upravnog odbora Apotekarske ustanove Niš i načelnik Psihijatrijske službe Doma zdravlja u Nišu, ovih dana kaže da „stanovnici Niša i okoline bukvalno žive na sedativima“. Uz napomenu da je to „realnost ne samo u Nišu već i u čitavoj Srbiji“, Popović je ocenio da je masovna potrošnja sedativa, pa i alkohola i opijata „pokušaj nemoćnih ljudi da razreše brojne probleme“.
– Velika potrošnja anksiolitika, u koje spadaju bensedin, bromazepam i ostali manje poznati lekovi, nisu nikakav specifikum Niša. U Nišu, dakle, sigurno ne postoji „epidemija“ anksioznosti i korišćenja anksiolitika, koji, inače, služe za ublažavanje osećaja straha i napetosti. Ali, i u Nišu i u celoj Srbiji postoji povećana potrošnja ovih lekova, kao što postoji i u svim zemljama u okruženju koje prolaze kroz tranziciju. Prema dostupnim podacima, u Bosni i Hercegovini takva potrošnja je još i veća. Ali, ne vodi se svuda evidencija, a psihijatri nemaju „običaj“ da na to javno upozoravaju – kaže neuropsihijatar i psiholog Srbobran Miljković, inače profesor Medicinskog fakulteta i direktor stručnog časopisa „Psihologija danas“.
Miljković dodaje da je u razvijenim evropskim zemljama potrošnja ovih lekova manja, ali da to ne znači da smo „mi bolesniji od ljudi na Zapadu“. On precizira da građani Niša i Srbije imaju nešto veće i drugačije probleme od onih na Zapadu, zbog kojih su u većem stanju strepnje. Anksiznost, zapravo, i predstavlja stanje strepnje i napetosti. A anksiozni čovek „boluje“ od slutnje da će mu se u budućnosti „dogoditi nešto loše“.
– Grad Niš, kao i mnogi drugi delovi Srbije, jesu na niskom ekonomskom nivou. Ljudi imaju niske plate i penzije, nezaposlenost je velika, pogotovu među mladim osobama. U Nišu ima i dosta izbeglica. Takva, dakle loša ekonomska i socijalna situacija ne izaziva samo anksioznu pretpostavku kod ljudi da će im budućnost biti loša, već i stvarno može dovesti do loših posledica. Nije retkost da dovede, recimo, do razvoda ili „pomogne“ pojavi nekih oboljenja ili oteža njihovo lečenje- kaže Miljković.
Naš sagovornik dodaje da korišćenje sedativa u slučaju anksioznosti ne predstavlja znak zdravstvene kulture jednog naroda, naprotiv. Najpre, građani Srbije lako posežu za njima zbog toga što su jeftini. Zatim, takvi lekovi su lako dostupni i zbog sve slabije kontrole njihovog izdavanja, odnosno činjenice da se mogu uzeti i bez recepta u privatnim apotekama, što u nekim prethodnim godinama nije bio slučaj.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
