Dok gotovo svaki ministar kulture poslednjih godina na početku svog mandata kao jedan od prioriteta pominje decentralizaciju kulture, izvan glavnog grada Srbije (a velikim delom i unutar) kvalitet festivala, pozorišta… opstaje pre svega zahvaljujući entuzijazmu lokalnih pojedinaca da očuvaju tradiciju i stvaraju nešto novo u svojoj zajednici, ali i umetnika – muzičara, glumaca, reditelja… koji ne vide razliku između publike u provinciji i one iz „kruga dvojke“.
Tako je ovih dana na valjevskom Džez festu, koji traje već 30 godina, nastupila slavna hrvatska pevačica Josipa Lisac. Karte za koncert jedne od najvećih muzičkih diva sa prostora nekadašnje Jugoslavije rasprodate su u jednom danu, a ništa manje interesovanja nije bilo ni za njen nastup u Šapcu godinu dana pre toga, kada je došla publika i iz Austrije, Švajcarske….
Uvek originalna, ali uvek i dosledna svom stilu pevanja i avangardnog oblačenja, Josipa Lisac uspeva već više od četiri decenije da traje na vrhu muzičke scene. Muzikom je počela da se bavi još sa deset godina u dečijem horu, a kao tinejdžerka pevala je u grupama O Hara i Zlatni akordi. Najveći uspeh beleži snimanjem svog prvog albuma „Dnevnik jedne ljubavi“, za koji je muziku komponovao njen životni saputnik i preteča roka u SFRJ – Karlo Metikoš. On je, kako sama kaže, jedini bio zaslužan za dalji tok njene karijere, a zajedno su napravili 13 albuma i numere poput „Hir, hir, hir“, „Magla“ ili „Danas sam luda“, koje i dalje kao da odbijaju da odu u muzičku arhivu.
Tokom 70-ih živela je i u SAD, gde je sarađivala sa džez velikanima poput Ernija Vilkinsa, Klarka Terija i Džoni Basoa. Glumila je i u tri američka filma od kojih je najpoznatiji „Lost Hero“ u kojem je glavnu mušku ulogu igrao Ričard Čembrlen. Na prostoru bivše SFRJ praktično da ne postoji značajni muzičar koji nije želeo da sa njom sarađuje.
I što se mode tiče, svakom svojom pojavom pravila je pomak, mnogo pre Madone i Ledi Gage.
„Moda nikada nije smetala mojoj muzici, koliko god luda izgledala. Uvek sam imala osećaj da sam, zahvaljujući onome što nosim na sceni, muzički snažnija. Tako je i danas jer scena je scena – ona traži maštovitost i izražaj, traži ceo vizuelni identitet. Kod mene je to sve bilo povezano od samog početka. Ništa se nije promenilo“, kaže Josipa.
Rođena je 14. februara 1950. Za Karla Metikošu nikada se nije udala pošto „niko ne može papirom da se obaveže na ljubav“, a od kako je iznenada umro (1991), svake godine priređuje koncert u njegovu čast.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
