Judaizam

Tradicionalno, ova gomila „haotično nabacanih, prilepljenih, dorađivanih, obrađivanih, odbacivanih“ itd. tekstova, kako se nedavno izrazio profesor Ričard Dokins, deli se na „Stari zavet“ i „Novi zavet“. Judaizam, naime, preferira „stariji“ od ova dva „zaveta“. U toj kolekciji spisa za koje se ne zna ni ko ni kada ni zašto su napisani, prvi paragrafi prikazuju mitološku bajku o postanju u kojoj je magično biće koje obitava na „nebesima“ stvorilo svet ni iz čega (niko se nije ni zapitao ko je stvorio to magično biće). Magično biće će potom stvoriti prve ljude, izvesnog Adama i nešto manje izvesnu Evu. Eva je, naime, stvorena od rebra (?) prvog muškarca, a potom je, posle razgovora sa zmijom (??), učinila kardinalni „greh“ okusivši plod sa Drveta znanja.

Mišel Onfre primetio je kako većovde, u samim počecima monoteizma, vidimo dve instance koje će okarakterisati razvoj istih sve do dan danas – mržnja prema ženama i prema znanju. Žena je, eto, stvorena druga po redu (budući da je to biće okarakterisano kao „svemoguć“, ne bi trebalo da mu je bio problem da stvori i muško i žensko u isto vreme – jasno je da je muškarcu dalo prednost). Ona je ta koja je prva „zgrešila“. U svakom pogledu – inferiorna. A, kako je „zgrešila“? Okusila je plod sa drveta znanja. Da, to Magično Biće na Nebesima nipošto ne želi da čovek poseduje znanje. Znanje je loše, objašnjava Onfre. U jednom epistemološkom masarku, slepa vera je nešto mnogo bolje, nešto što se mnogo više ceni. Kako je Dokins primetio, što su apsurdnije i manje moguće stvari u koje veruješ, to si „bolji“ vernik, „svetiji“ od ostalih. Magično Biće Koje „Jesi Na Nebesi“, inače je poznato kao „bog“, u judaizmu Jahve tj. Jehova. Ovo ime nije preterano poznato iz prostog razloga što je „sveto“ i ne sme se izgovarati. Slične tabue ćemo primetiti i u sledećoj verziji monoteizma, islamu, gde je čak zabranjeno i nacrtati nešto sa religijskom simbolikom (setimo se šta se desilo sa karikaturama Muhameda).

Postavlja se i danas pitanje – ko je Jevrejin (mihu Yehudi)? Da li je to etnička dezignacija ili religijska? Ili obe u isto vreme? U svetu grozota, nasilja, religijsko-etničkog čišćenja i genocida, ovo pitanje je, nažalost, često od velikog značaja. U doba Drugog svetskog rata je značilo razliku između života i smrti (Hitler je sam pisao kako „ubijanjem Jevreja obavlja posao Gospoda“ – videćemo i kako hrišćani često koriste biblijske priče da opravdaju mržnju prema Jevrejima, koji su zbog ovoga strahovito propatili). Po jevrejskim zakonima, Jevrejin si ukoliko te je rodila majka Jevrejka, a pri tom se misli prevashodno na religiju. Dokins ovde lucidno komentariše da dete nipošto ne može da poseduje bilo kakvu religiju jer nije ni svesno svega toga. Dakle, ništa od ove ideje. Za etnicitet znamo da je prestao da postoji onda kada su članovi jednog plemena u paleolitu počeli da imaju seksualne odnose sa pripadnicima drugih plemena, tj. kada je incest polako prestajao i plemena se prosto „etnički pomešala“. Dakle, ništa ni od toga. Odgovor je uvek isti i što se tiče religija i etniciteta – pitanje je izbora individue. Jevrejin si, hrišćanin, musliman, poštovalac Zevsa, izmeta dalaj-lame (verovali ili ne, i to postoji), ili budista, samo ukoliko to želiš, i niko ne bi smeo da bude u mogućnosti da te na neku religiju ili etnicitet prisili. Nažalost, svet je danas još uvek daleko od ovako visokog nivoa misli.

Autor je lingvista, magistar evropske kulture i odgovorni urednik žurnala Humanicus (www.humanicus.org)