Ka federalizaciji Evropske unije

Barnije je samo iskoristio medijsku pažnju povodom preseljenja jednog od najpoznatijih francuskih glumaca, Žerara Depardjea, iz Francuske u inostranstvo, u Belgiju (Putin mu je, u međuvremenu, dekretom od 3. januara 2013. dodelio rusko državljanstvo), kako bi izbegao plaćanje poreza, da počne sa pripremom javnosti za ujednačavanje poreza u Uniji. Pariski Mond piše da se „pre dva veka ili koju godinu kasnije aristokratija odlučivala na egzil kako bi se spasla od revolucionara i giljotine. Druga vremena, drugi postupci, (vrlo) bogati danas idu u egzil kako bi izbegli poreze i takse koje ocenjuju kao ubistvene ili najmanje konfiskujuće“. U početku francuska javnost imala je unekoliko razumevanje za odluku Depardjea, međutim kad je objavljeno da on ima veće prihode od svojih petnaestak preduzeća nego od filmova, da stanuje u kući-stanu od 1.800 kvadrata, kada su mediji počeli da podsećaju na njegove osione postupke, javnost je počela da se okreće protiv Depardjea. Njegov slučaj nije usamljen, mnogi privrednici otišli su ili najavili egzil kad je Francuska drastično povećala oporezivanje najbogatijih sa porezom od 75 odsto na godišnje prihode veće od milion evra. Neposredno posle Depardjea, Alen Aflelu, vlasnik prestižne optičarske kuće, odlazi u Britaniju. Finansijski egzili nisu samo osobenost Francuske, najbogatiji privrednici država EU često se sele iz zemlje kako bi smanjili porez i još više uvećali svoje prihode, što očito tera Uniju da usaglasi poreze u zemljama članicama, svakako u evrozoni.

Izjava potpredsednika EK i komesara za unutrašnje tržište ne može se nikako tretirati kao neodmerena ili kao njegovo lično mišljenje. Brojne činjenice ukazuju da EU razmišlja kako da usaglasi poreske sisteme svojih članica bar, u prvom trenutku, evrozone. Pre mesec dana EK je objavila Detaljan projekat za istinsku i široku ekonomsku i monetarnu uniju EU, u kome se predlaže da se u srednjoročnom periodu (18 meseci do pet godina) „ojača zajedništvo ekonomske i budžetarne politike, posebno poreske i politike zapošljavanja što bi… dugoročno dovelo do zajedničkog budžeta za države evrozone“.

Do pre neku godinu, bar do pred kraj 2008, bilo je nezamislivo da se na zvaničnim sastancima EU razgovora i stavlja u prvi plan, u srednjoročnom periodu, ujednačavanje poreza u državama članicama Unije ili bar evrozone. Političari EU su do tada zvanično izjavljivali da Unija ne vodi ka „federalizaciji“.

U međuvremenu, što zbog svetske ekonomske krize koja je posebno teško pogodila neke zemlje EU a sa tim i celu Uniju, a i delom što su se svest i politički pogledi u vremenu menjali, EU je uvela nadgledanje usvajanja budžeta država evrozone i potom kontrolu njihove realizacije. Pre usvajanja u nacionalnoj skupštini, država-članica evrozone je obavezna da svoj predlog budžeta uputi Evropskoj komisiji i da potom u razgovorima sa EK usaglasi predlog budžeta čime se očigledno jedan od najbitnijih delova suvereniteta prenosi na EU. Neposredno pred božićne i novogodišnje praznike Portugalija je napeto pratila da li će Brisel prihvatiti da Lisabon smanji porez na nove investicije preduzećima kaki bi smanjio cenu domaćih proizvoda i tako povećao izvoz, zaposlenost i smanjio recesiju. Po poslednjim informacijama EU, Evropska centralna banka i Međunarodni monetarni fond odložili su odluku za februar 2013.

Unija se ne ograničava na planiranje budućih mera već ih i donosi. Najznačajnija odluka Saveta šefova država članica EU, održanog 13. i 14. decembra 2013, ekspresno je i jednoglasno usvajanje Jedinstvenog mehanizma nadzora banaka (SSM), kamena temeljca bankarske unije, ali ujedno i značajnog dokumenta ekonomske i monetarne unije, koji ulazi u primenu već od prvog trimestra ove godine. Taj mehanizam omogućava Evropskoj centralnoj banci da direktno vrši kontrolu oko 6.000 banaka evrozone i ujedno određuje zatvaranje ili rekapitalizaciju banaka u teškoćama. SSM je otvoren i za banke u državama izvan evrozone, jer kako su mnoge banke transnacionalne rezultat njihovog lošeg poslovanja može da se prenosi iz jedne države u drugu, te i iz evrozone u zemlje izvan nje.

Krajem 2012. EU je usvojila zajedničku registraciju patenata za svih 27 država članica, čime su se troškovi registracije smanjili za deset puta i tako manje-više izjednačili sa troškovima registracije u SAD. Parlament EU je 13. decembra 2012, kao poslednji organ EU, usvojio uvođenje jedinstvene „takse na finansijske transakcije“, čija primena počinje od trenutka kada je usvoje države članice EU, te se očekuje da stupe na snagu najdalje do sredine 2013. Sve ove mere očito prebacuju deo suvereniteta svake države članice EU na Uniju, te se tako korak po korak ostvaruje federalizacija EU.

Zemlje koje su danas kandidati za priključenje Uniji, poput Srbije, ili one koje tek teže da postanu kandidati imaće neuporedivo teži zadatak kako bi se prilagodile propisima EU pre ulaska za pet ili deset godina nego što je to morala Slovenija ili što trenutno čini Hrvatska, koja će postati država članica sredinom ove godine. Još je značajnije da, pre nego što država postane članica učestvuje u donošenju odluka umesto da prihvata ono što su druge države odlučile u prošlosti. Osećaj učestvovanja u zajedničkom projektu od velikog je značaja za svakog stanovnika države koja teži da se priključi Uniji.