Svi sportski klubovi na svetu imaju vlastitu himnu, na čije zvuke hiljade i hiljade navijača zapevaju u jedan glas. Često je upravo njihova podrška presudni tas na vagi kada se vodi borba za bodove ili trofeje, jer injekcija adrenalina sa tribina „natera“ miljenike na terenu da pruže više od svojih mogućnosti.
Odavno je poznato da pesma može da povede do konačnog slavlja, pa se baš zbog toga pre susreta reprezentacija intoniraju nacionalne himne kako bi se dodatno podigao pozitivni naboj kod sportista.
Magija Pionira
Već godinama unazad rukovodstvo KK Partizan primorano je da se pred svaku sezonu odrekne usluga najkvalitetnijih igrača, ali trenerski mag Duško Vujošević uvek iznova pronađe motiva da neke golobrade momke povede do neslućenih visina. Važan šraf u toj mašineriji predstavljaju i „grobari“, koji svojom pesmom često iznesu najveći teret meča i konačno dotuku protivnika. Svaka utakmica u beogradskoj dvorani Pionir preraste u spektakl koji režiraju najvatrenije Partizanove pristalice. Nošeni neverovatnom energijom koja se sa tribina spusti na teren i pre samog početka meča, crno-beli su proteklih sezona uspeli da ostvare rezultate kakve ni najveći optimisti nisu mogli da očekuju. Poslednja u nizu, u hramu košarke, pala je španska Barselona. Trenutno najkvalitetniji tim Starog kontinenta sigurno bi slavio da se igralo pred praznim tribinama jer ima bolje igrače, ali su upravo „grobari“ sve vreme pevali pobedničku melodiju, koja je pomogla Duletovim pulenima da još jednom učine nemoguće. Ko je bar jednom u poslednjoj deceniji bio u Pioniru na nekom od Partizanovih evroligaških mečeva, jako dobro zna da je imao „uticaja“ na konačan rezultat.
Liverpul i Seltik
Ima li išta lepše nego kad se na Enfild roudu ili Seltik parku sastanu dva evropska velikana, fudbaleri engleskog Liverpula i škotskog Seltika, a njihovi navijači, svako za sebe a opet jednako uglas, otpevaju čuvenu i čini se neprevaziđenu himnu „You’ll never walk alone“?
Ova pesma, koja je nastala 1945. godine, nosi snažnu poruku koja je mnogima davala snagu da prevaziđu teške trenutke tokom poslednje godine Drugog svetskog rata. Muziku je napisao Ričard Rodžers, a tekst Oskar Hamerštajn II i to za brodvejski mjuzikl „Karusel“. Izvanredna poruka sadržana u naslovu („Nikada nećeš koračati sam“), takođe sažima u sebi i svu suštinu filozofije navijanja i ljubavi prema klubu.
Najuspešnija i do sada najbolja obrada ove pesme datira iz 1963. godine, a izvela ju je liverpulska grupa „Gerry and the Pacemakers“. Obrada je bila toliko dobra da je pesma četiri nedelje zaredom bila najbolji singl na britanskoj top-listi. U to vreme, pre početka svakog meča na Enfild roudu, puštano je top 10 singlova te nedelje, a najbolja pesma svirala je do pred sam start utakmice. Najglasnijim i najvernijim navijačima Liverpula se toliko svidela i ušla u uši, pa su je oni i nakon pada sa top 10 lestvice pevali pre svakog duela. Posle tragedije na Hilsbrou 1989. godine, na utakmici između Liverpula i Notingem Foresta, natpis „You’ll never walk alone“ postavljen je na redizajniranom grbu Liverpula, a takođe se nalazi i na vratima ispred stadiona.
Koliki uticaj na igru ima podrška sa tribina možda najbolje ilustruje izjava Kevina Kigena, koji je sredinom osamdesetih godina prošlog veka šest sezona nosio crveni dres Liverpula.
– Jedina stvar koje se plašim jeste promašaj gola ispred kopa. Umro bih ako bi se to dogodilo. Kada navijači počnu da pevaju „You’ll never walk alone“, počnu da mi idu suze – izjavio je svojevremeno Kigen.
Ubrzo nakon Liverpulovih navijača, ovu pesmu su kao svoju prihvatili i Seltikovi fanovi. Međutim, izgleda da su pre njih ove stihove pevali navijači Mančester junajteda, koji su na taj način 1958. godine odali poslednju poštu svojim ljubimcima posle avionske nesreće u Minhenu kada je poginulo osam fudbalera „crvenih đavola“.
Italijanska „kancona“
Osnovna karakteristika italijanskih navijača jeste izrada koreografija i veliki broj zastava na tribinama. Ono što takvom dekoru daje poseban šmek jeste pesma koja ne prestaje tokom čitavog meča omiljenog kluba. Međutim, osnovna razlika u odnosu na navijanje na Ostrvu jeste ta što fanovi Intera, Milana, Juventusa ili Rome ne pevaju samo jednu zvaničnu himnu, već imaju više pesama kojima pružaju podršku fudbalerima. Zvanične himne vodećih klubova sa Apeninskog poluostrva više služe za neke prezentacije nego za raspevavanje kolega po fudbalskoj ljubavi. Svaki italijanski klub najčešće ima više organizovanih grupa navijača, od kojih svaka ima svoju omiljenu melodiju. Međutim, kada se igraju mečevi pomenute četvorke, ili pak gradski derbiji (Juventus – Torino, Đenova – Sampdorija), cela tribina spremna je na ujedinjenje, pa se tada čuju samo najpoznatije pesme svih grupa.
Himna Šalkea – „ruganje“ Muhamedu
Zvanična himna nemačkog fudbalskog kluba Šalke iz Gelzenkirhena stara je pola veka, ali su je tek pred početak tekućeg šampionata kritikovali pripadnici muslimanske veroispovesti. Naime, u četvrtom stihu ove himne, smatraju pojedini muslimani, jasno je primetno ruganje islamskom proroku Muhamedu: „Muhamed je bio prorok, u fudbal se nije razumeo, ali od svih divnih boja izabrao je plavu i belu“.
Ove dve boje preovlađuju na dresovima fudbalera Šalkea, a Pandorinu kutiju otvorio je turski list Hurijet, koji je tada pisao o spornom stihu. Istina, 1997. godine takođe su kritikovane reči himne, ali je sve bilo kratkog daha. U klubu iz Gelzenkirhena angažovali su poznavaoce islama da pedantno razmotre problem, a konačnu odluku doneo je generalni sekretar Centralnog veća muslimana u Nemačkoj Ajman Mazjek.
– Sa naše tačke gledišta pesma nije blasfemična, niti sadrži podsmeh prema proroku koji je živeo mnogo pre nego što je fudbal izmišljen, pa je zato najbolje da se na sve ovo gleda uz određenu dozu humora – istakao je Mazjek.
Mada su ortodoksni vernici, koji su i navijači Šalkea, pretili bojkotom utakmica, izgleda da je i u ovoj situaciji prevladao zdrav razum, pogotovo što je Šalke jedini klub u Bundesligi koji u statutu ima odredbe kojima se osuđuju diskriminacija i rasizam.
„You’ll never walk alone“ kao inspiracija
Zvaničnu himnu navijača Liverpula i Seltika obrađivali su mnogi slavni muzičari poput Luja Armstronga, Širli Bejsi, Reja Čarlsa, Plasida Dominga, Arete Frenklin, Džudi Garland, Olivije Njutn Džon, Pink Flojda, Elvisa Prislija, Nine Simone, Frenka Sinatre… Godine 1985. britanski muzičari su ponovo snimili ovu pesmu i sav novac dali u fond za žrtve tragedije na stadionu Bredforda. Tog leta pesma je stigla do prvog mesta najpopularnije britanske top liste, a zarada je bila ogromna.
Liga šampiona
Najveće fudbalsko klupsko takmičenje u Evropi Liga šampiona takođe ima svoju himnu koja se intonira pre početka svake utakmice. Ona je bazirana na temi Georga Fridriha Hendla i njegove himne krunisanja „Sveštenik Zadok“, koju izvodi Hor svetog Martina i Kraljevski orkestar filharmonije iz Londona. Himna traje oko tri minuta, a komponovao ju je Toni Briten.
Himna „grobara“
Navijači Partizana svakog protivnika dočekuju na isti način. Pesmom… „Da volim crno-bele, ponosno kažem svima, volim to slavno ime i divim se samo njima. Na svetu ništa lepše, ne može da postoji, nego što je naša ljubav prema crno-beloj boji. Ljubav prema klubu ne može da prestane, dok živim klicaću njemu, volim te, Partizane!“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
