„Kad jaganjci utihnu“: Da li je niško prihvatilište za pse postalo kazamat u kojem se oni tretiraju kao komunalni otpad, a građani to ne smeju da vide?

„Novi Pravilnik očito treba da od javnosti sakrije uslove u kojima nesrećne životinje žive, uprkos novcu koji se za njihovu zaštitu odvaja“, kazala je Milenković Kerković, kritikujući Pravilnik o uslovima, načinu pristupa, kretanja i postupanja na prostoru Prihvatilišta za napuštene pse, kojim Zoohigijena, kao deo JKP Mediana, „faktički zabranjuje pristup trećim licima, davanje informacija, snimanje i fotografisanje, kao i bilo kakvo kretanje ’van dozvoljenih zona‘“ ovog prihvatilišta.

Milenković Kerković je navela da je JKP Mediana donela ovakav Pravilnik 26. decembra prošle godine, „ekspresno“ i samo tri dana nakon što je ona na sednici Skupštine grada navela neke od žalbi na rad Prihvatilišta za napuštene pse i postavila pitanja o njegovom radu, troškovima, uslovima i veterinarskoj nezi, kao i broju sterilisanih vlasničkih i napuštenih pasa u gradu.

Niško Prihvatilište za napuštene pse se, inače, nalazi na gradskoj deponiji.

„Dok sve više zemalja napuštanje pasa kriminalizuje, poput Francuske koja svakog ko izbaci psa iz kuće kažnjava novčanom kaznom od 45 hiljada evra i kaznu zatvora od tri godine, Grčke u kojoj je kazna za napuštanje životinje 50 hiljada evra i 10 godina zatvora, dok je savremena nauka dokazala da životinje imaju emocije i temeljnim međunarodnim pravnim aktima, poput Lisabonskog ugovora one tretiraju kao svesna i osećajna bića, a napušteni indijski pas Aloka postaje svetski poznat učesnik marša za mir, u Nišu je Prihvatilište Zoohigijene zatvoreno za građane koji ga finansiraju, a njegovi stanovnici će imati sudbinu ’utihnulih jaganjaca‘“, navela je ona.

Ona je zatražila od veterinarske inspekcije, kojoj ovaj Pravilnik „nekim čudom nije zabranio pristup Prihvatilištu, da do povlačenja ovog nečuvenog akta, svakih deset dana vrši kontrolu i o tome obaveštava javnost, kao i medije da o broju, stanju i uslovima, brigi i nezi pasa u niškom Prihvatilištu redovno izveštavaju javnost“.

Prema njenim rečima, nekada uzorno Prihvatilište postalo je „zabranjena zona bez obzira na fotografije moderne veterinarske ambulante, ili slike novogodišnje jelke pored koje se slikaju pretužni napušteni psi“.

Ona je precizirala da najnoviji Pravilnik- koji se poziva na „dobrobit životinja“, „zaštitu zdravlja ljudi i životne sredine“, a istovremeno „tretira napuštene pse kao komunalni otpad“- Prihvatilište Zoohigijene pretvara u zabranjeni prostor za sva „treća lica“, a posebno za „dobre ljude koji bi želeli da ovim nesrećnim životinjama ponude dom“.

„I JKP Medijana i njena radna jedinica Zoohigijena su javna, a ne tajna preduzeća, finansiraju se našim novcem, pa građani Niša, i posebno ljubitelji životinja imaju pravo da znaju kako se troši njihov novac, da li napušteni psi imaju adekvatnu negu, ishranu i veterinarsko lečenje za novac koji se svake godine izdvaja“, kazala je.

Ona je naglasila da je Pravilnik JKP Mediane suprotan brojnim imperativnim normama Zakona o dobrobiti životinja, koje predviđaju da službe lokalne samouprave, odnosno zooohigijene moraju da sarađuju sa građanima i udruženjima i da zajedno brinu o životu, zdravlju i dobrobiti životinja, kao i da je dužnost svakog građanina da spreči i prijavi nadležnom ministarstvu i MUP-u sve oblike zlostavljanja životinja.

„Pravilnik krši Zakon ne samo zato što ne omogućava da bar određenih dana u nedelji građani mogu slobodno da dođu u prostor Prihvatilišta, već nalaže da to mogu samo na osnovu ’pisanog zahteva, prethodnog odobrenja, evidencije ulaska i izlaska i obavezne pratnje‘ (član 12 Pravilnika). Pravo na posetu prihvatilišta ograničava se čak i društvima za zaštitu životinja , i to samo u pratnji i ’na zahtev, u jasno određenom terminu, iako društva za zaštitu životinja, po članu 74. Zakona o dobrobiti životinja, imaju ne samo pravo već i obavezu da aktivno rade na obezbeđenju dobrobiti životinja. Ovim Pravilnikom Prihvatilište je dobilo tretman kazamata u koji se ulazi samo sa dozvolom, i sme da se vidi samo što uprava odredi“, navela je ona.

Gradska odbornica je precizirala da je prošlogodišnjim budžetom niško Prihvatilište finansirano sa 92, 5 miliona dinara (578,7 hiljada evra), a da je Odlukom o budžetu za ovu godinu predviđeno 106,1 miliona (899 hiljada evra), za troškove Prihvatilišta i „unapređenje zaštite od zaraznih i drugih bolesti koje prenose životinje“ sa indikatorom „broj uhvaćenih i zbrinutih pasa i mačaka lutalica“.

Ona je dodala da sav taj novac „očito nije“ otišao na dobrobit napuštenih životinja, jer da jeste bio bi transparentno prikazan svaki trošak.

Milenković Kerković je podsetila da početkom prošle godine osnovana Radna grupa za rešavanje problema napuštenih pasa, i da su u njen sastav ušli svi koji su hteli da se ovim problemom bave.

„Ali, i pored brojnih sastanaka i planova, i pored toga što je Grad obezbedio sredstva za besplatnu sterilizaciju, čipovanje i dehelmentizaciju i vakcinisanje pasa, nije se došlo ni do Kampanje odgovornog vlasništva, kao ni do ispitivanja problema ’lažnih prijava‘ ujeda i naplate milionskih iznosa od Grada. Novac za sve aktivnosti koje je Radna grupa trebala da realizuje, predviđene Akcionim planom i CNR programom (steriliši, vakciniši, čipuj) za smanjenje broja od 3000 napuštenih niških pasa, vraćen je u budžet“, upozorila je ona.

U Srbiji oko 300.000 napuštenih životinja- pre svega zbog velikih profita raznih aktera

„I pored milionskih iznosa koje Srbija dobija od Eevropske unije, kao i pored miliona evra koje privatni donatori iz zemlje i inostranstva uplaćuju za spašavanje, brigu i lečenje životinja, broj napuštenih pasa u Srbiji je zbog neprimene postojećeg zakona postao zastrašujući, po nekim procenama kreće se oko 300.000. Osnovni razlog ovolikog broja napuštenih životinja je što one, a posebno psi, omogućavaju velike profite mnogim akterima, i privatnim i javnim. Na prvom mestu po profitu je Kinološki savez Srbije koji bez kontrole legala izda 60 hiljada rodovnika za rasne pse godišnje, neodgovorni i nekontrolisani odgajivači- prema podacima KSS, u Srbiji ima 4000 odgajivačnica koje većinski nisu registrovane u Upravi za veterinu- i Lovački savez Srbije- pošto najveći broj napuštenih pasa čine lovački psi i mešanci lovačkih pasa. Na napuštenim psima profitiraju i privatne kompanije, najčešće bliske vlasti, koje se prema Zakonu o komunalnim delatnostima bave zoohigijenom, lokalne samouprave, koje nekontrolisano troše novac iz budžeta a životinje drže u tragično lošim uslovima i koruptivno koriste javna sredstva, ali, paradoksalno i neka od društava za zaštitu životinja koja to čine na donacijama i na trgovini napuštenim psima“, kazala je Milenković Kerković.

 

Još vesti iz ovog grada

Svetosavska akademija u niškom Domu Vojske

„Skupljačice perja“: Izložba povodom decenije rada prve feminističke likovne kolonije

Uhapšeni Piroćanac s kokainom i sumnjivim parama i Nišlija s marihuanom

Protest u Nišu: Profesorka Jelena Kleut je žrtva režima