Srbija ne mora da se modernizuje, može da bira da li to hoće ili ne. Postavlja se samo pitanje cene.
Čini mi se da će cena biti niža ako ona učestvuje u modernizaciji, iako je i taj proces tegoban, nesrećan i mučan, ocenio je Đokica Jovanović, sociolog i profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu, na sinoćnom predstavljanju svoje knjige „Prilagođavanje. Srbija i moderna: između strepenje i sumnje“ na Filozofskom fakultetu u Nišu.
Jovanović je ponovio sopstvenu tezu da priprema za modernizaciju u Srbiji i Evropi može biti samo- kultura, a ne privreda i politika, koji su epifenomeni, te da je jedan od ključnih preduslova za modernizam u Srbiji- slušanje glasa umnih ljudi i kulturne elite. Problem je što misaone autoritete u Srbiji do sada nisu predstavljali najistaknutiji mislioci svoga doba, kao recimo u buržoaskom revolucijama, već „nepismeni, polupismeni i nekompetentni vlastodršci sa svojom elitom“. Prema njegovoj oceni, jedini autentični politički proizvodi u Srbiji i balkanskom regionu su ideje Ilirskog preporoda i samoupravljanja.
U „Prilagodjavanju“, koje je, inače, 2013. godine dobilo nagradu Srpskog sociološkog društva „Vojin Milić“za najbolju knjigu domaćeg autora u oblasti sociologije u Srbiji 2012., Jovanović promišlja na čitav niz društvenih tema, posmatranih u evropskom kontekstu. Među njima su i pitanja zašto Srbija teško prihvata modernizaciju, zašto ne poštuje svoje reformatore, zašto je nacionalizam zavodljiv, ima li u Srbiji rasizma, da li je Memorandum SANU zapravo tužbalica, kako su radnici postali narod, da li danas u Srbiji ima levice i je li ona uopšte moguća… Mesto u ovoj sveobuhvatnoj knjizi koja „posmatra“ poslednja dva veka srpske istorije našle su i „pojave savremenog doba“- kosovska kriza, rat, pljačka ili prekarijat.
Nada Sekulić, profesorka Filozofskog fakulteta u Beogradu, kazala da živimo u vremenu legitimizacije „struktura“ koje su devedestih propagirale rat, a danas se pojavljuju u mirotvoračkim ulogama, ali u društvenom okruženju prekarizacije rada, procvata špekulativnog kapitala, osiromašenja, slabljena socijalne države i medijske manupulacije „koja nije bila viđena ni tokom 90.tih“. Jedina razlika je u odnosu na 90.te je što „Evropa u tišini daje podršku ovakvom stanju, i sama demokratski deficitarna, nestabilna, birokratizovana i optrećena prilivom izbeglica čijem iseljavanju je i sama bitno doprinela“.
– Jovanović u knjizi navodi kritiku Vuka Karadžića upućenu Milošu Obrenoviću: ’Danas u Srbiji Pravitelstva u pravom smislu ove reči nema nikakvoga, nego ste celo Pravitelstvo vi sami. Kada ste Vi u Kragujevcu, i Pravitelstvo je u Kragujevcu, kada ste Vi u Požarevcu, i ono je u Požarevcu… kada ste Vi na putu i ono je na putu’. Tu situaciju lako prepoznajemo i danas, pa možemo da kažemo: kada ste Vi u Feketiću, i država je u Fektiću- kazala je Sekulić, dodajući da u današnjoj Srbiji „država, zakoni i transparentnost upravljanja padaju u senku lične samovolje, samoulepšavanja i diktatorskog samouzdizanja ljudi na vlasti“.
Olga Manojlović Pintar, viša naučna saradnica Instituta za noviju istoriju Srbije, podsetila da je da Jovanović u “Prilagođavanju” posebnu pažnju posvećuje nacionalizmu, te ideološkoj upotrebi nacionalnih mitova i stereotipa. Posebno je važno njegovo razmatranje fenomena rasizma, ne samo u fašističkim i nacističkim, već i u društvima liberalne demokratije, pa i u današnjoj Srbiji, gde je ono “najsloženije i najpotisnutije pitanje”, i gde postoji“nevidljivost”najbrojnije nacionalne manjine- romske.
– “Izlazak iz Jugoslavije” Jovanović je prepoznao kao vreme u kome je “prošlost došla”, u kome su “radnici postali narod” i u kome je levica monopolizovana od strane Miloševića, izrabljena, a zatim odbačena i napuštena. Lucidne su njegove analize Miloševića i Memoranduma SANU, kao i Zorana Đinđića. Ne poričući njegov veliki reformatorski potencijal, Jovanović ukazuje na kobne kompromise koje je Đinđić činio. On čitaoca navodi na razmišljanje o brojnim pogrešakama koje namerno, ili ne, prate proces Đinđićevog kanonizovanja u današnjoj Srbiji- rekla je Manojlović Pintar.
Profesor Filozofskog fakulteta u Nišu Branislav Stevanović podsetio je da Jovanović kao osnovne kočnice modernizacije u Srbiji vidi nacionalizam, tradicionalizam ili autoritarni mentalitet zbog kojeg “srpski narod rado bira vođu kojem pogoduju podanici a ne građani“. U ključne kočnice spadaju takođe i mitovi, stereotipi i predrasude, kao i marginalizovanje intelektualne i kulturne elite.
– Jovanović smatra da je pravi odgovor na krizu, ne samo u Srbiji, već i u čitavom svetu- socijalizam, naravno onaj demokratski i samoupravni, a svakako ne staljinistički ili “realni ”, koji autor podvrgava kritici. Samo isticanje ovog zahteva u vreme kada je svaka ideja socijalizma u velikoj defanzivi zaslužuje pohvalu zbog svoje intelektualne smelosti- rekao je Stevanović.
Niško predstavljanje „Prilagođavanja“ počelo je, inače, snimkom izlaganja Đura Šušnjića, istaknutog sociologa i filozofa, na predstavljanju knjige u Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu, pre manje od mesec dana. Sledeća promocija „Pilagođavanja“ je u Kraljevu. Izdavači ovog- drugog i proširenog izdanja, su Dan Graf i Institut za sociološka istraživanja Filozofskog fakulteta u Beogradu.
Kapitalno delo sa kojim se razgovara
Stevanović, Manojlović- Pintar i Sekulić su između ostalog kazali da „Prilagođavanje“ predstavlja „kapitalno i voluminozno delo“, „najznačajniju i najobimniju domaću studiju o razvoju moderne u Srbiji u poslednja dva veka“,„knjigu sa kojom se razgovara, a ne samo čita“ ili „donkihotovsku potrebu za jedinstvom teorije i prakse u vremenu u kojem tog sklada nema.“ Đuro Šušnjić je, pak, kazao da je „Prilagođavanje“ „više od knjige- ona je delo“, te „debelo pismo autora svim ljudima bistra uma i čista srca“. „Dok sam je čitao, poželeo sam da sam je ja naspisao“, rekao je Šušnjić o knjizi svog nekadašnjeg studenta.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
