Kad se imenom meri patriotizam

Uporišta su pronađena u probuđenom nacionalizmu i nacionalnim partijama koje su zaigrale na kartu rodoljublja i patriotizma. Po „opisu političkog delovanja“ Sandžak je postao bošnjačko ime za ovaj prostor, a Raška oblast srpsko ime. Bošnjačke partije u svom imenu obavezno imaju sandžačku odrednicu i, uglavnom sedišta u Novom Pazaru, a one koje računaju na srpsko biračko telo u nazivu imaju ime države i centrale u Beogradu.

Upotreba jednog ili drugog imena mera za odanosti svojoj nacionalnoj zajednici. Nema dobrog Bošnjaka bez Sandžaka, niti dobrog Srbina bez Raške oblasti! Tako misle nacionalni čistunci, koji ne prezaju da za „pogrešnu“ upotrebu termina prilepe etiketu nacionalnih izdajnika i prodanih duša. U svakodnevici Sandžak dominira nad Raškom oblašću. Sandžak je izazov za inostrane diplomate i dobar deo domaćih političara, neki drže ravnotežu formulišući ovaj prostor kao „Sandžak odnosno Raška oblast“, da se valjda niko ne uvredi, počeo je da se upotrebljava i termin jugozapadna Srbija.

Ovaj prostor su prvo imenom podelili političari, onda je došla državna administracija sa odlukom o formiranju okruga. Novi Pazar i Tutin su u Raškom okrugu, a Sjenica, Nova Varoš, Priboj i Prijepolje su deo Zlatiborskog okruga. U Novom Pazaru, Tutinu i Sjenici većinsko je bošnjačko stanovništvo, a u tri druge lokalne zajednice preteže na srpsku stranu. Postalo je uobičajeno da se pod Sandžakom podrazumevaju tri komune gde su Bošnjaci u apsolutnoj većini. Tako se, uglavnom, i razgovara o realizaciji regionalnih projekata. Sjenica ponekad uđe u kombinaciju sa ostale tri opštine. I snadžačka problematika se, većinom, raspravlja u Novom Pazaru, neformalnom centru Sandžaka.

Podeljenost između dva imena i dva okruga, ovom prostoru samo gomilaju probleme i stalno nameću potrebu za dijalogom unutar sandžačko-raško-limske oblasti. Politički akteri ovaj prostor koriste za podkusurivanje u svojim predizbornim pohodima, u dnevno-političkim zahtevima i stalnom držanju građana u podeljenosti. Obećanjima su podelili prostor i zaljuljali međuetničko nepoverenje. Snagom argumenta razgovaraju samo oni što su im političke ambicije u nekom drugom planu.

Sandžak ili Raška oblast. Dva imena za isti deo ove države. Na ovu temu na poziv Danasa razgovarali su istoričari, arheolozi i predstavnici civilnog sektora u Novom Pazaru. Argumentima su pokušali da bace svetlo na ovo poslednjih dvadesetak godina, osetljivo pitanje. Prelazio se put od prošlosti do sadašnjosti i preko lingvističkih tumačenja. Zajedničko svih učesnika je da je ovo dilema nametnuta sa političkih pozicija.

Dilema nametnuta devedesetih

Ramiz Crnišanin, koopredsednik Sandžačkog intelektualnog kruga (SIK), smatra da je ovo pitanje nametnuto poslednjih godina prošlog veka kada je u ovom gradu formirano Udruženje „Ras“.

-To srpsko udruženje imalo je zadatak da spreči iseljavanje Srba, koje se po njihovim tvrdnjama vršilo pod pritiskom muslimana i da su srpski funkcioneri izdali srpstvo zbog muslimanskih glasova. Termin Raška oblast počeo je posebno da se javlja posle osme sednice CK SKS i tada je počela neviđena hajka u sredstvima informisanja. Novinarka Ljiljana Bulatović je u „Politikinom svetu“ iz broja u broj počela da piše laži i nebuloze i normalnom čoveku je to bilo neverovatno, a tadašnjim delegatima u Skupštini Srbije podeljena je beleška u kojoj je sve vrvelo od laži. Tada je počela intezivna kampanja da se Sandžak izbaci iz svih rečnika, udžbenika i istorije i da se uvede termin Raška oblast – rekao je Crnišanin i podsetio „na istorijske činjenice da je Raška oblast postojala samo od 1921 do 1939. godine i sedište je bilo u Čačku. Postojala je Raška država i ona ne može da se izjednači sa Raškom oblašću“. Po njegovom mišljenju „Sandžak treba posmatrati kao simbiozu civilizacija između istoka i zapada“

– Ovo je veštačka dilema, namerna floskula da se podeli stanovništvo, da kad neko kaže Sandžak, znaš da je Bošnjak, a kad kaže Raška, oblast, on je Srbin i time dokazuje svoje rodoljublje. Niko ne negira da je ovde bila srpska država, ali mi imamo stereotipe i iluzije. To nije bila srpska već nemanjićka država – zaključio je koopredsednik SIK-a.

Nemanjićka ili srpska država

Na ovu Crnišaninovu tvrdnju reagovala je Dragica Premović Aleksić, arheolog i direktorka Muzeja „Ras“ u Novom Pazaru. Rekla je da Srbija postoji još od devetog veka „a Nemanjići su nastavak toga i to traje koliko traje“.

-Suštinski se vraćamo na priču i pravimo presek prošlosti da se ne bismo bavili sadašnjošću – konstatovala je Zibija Dervišhalitović Šarenkapić, direktorka Kulturnog centra „Damad“ i dodala da „nije više pitanje imena, nego oblasti u kojima se identifikuju problemi u sadašnjem trenutku“. Direktorka KC „Damad“ istakla je da nema ništa protiv da „prostor koji je problematičan i koga svi percipiraju kao prostor povišenih rizika u poslednjih dvadeset dve godine zove Raško-limska oblast, jer će obuhvatiti prostor koji naseljavaju, između ostalih, i Bošnjaci“.

– U ovom trenutku nije priča o istoriji, koju pišu pobednici, interpretiraju političari, pa je često različito učimo u udžbenicima. Bože sačuvaj i sakloni, kako se istorija, kojoj smo mi bili svedoci, interpretira. Volela bih da se ne usmerimo ka onome što previše nije priča o prošlom, a da međusobno tražimo nit koja bi nam pomogla da artikulišemo potrebe sredine u odnosu na donosioce odluka i u odnosu na sebe kao odgovorne aktere – istakla je Dervišhalitović Šarenkapić i naglasila da joj se čini da bi bilo prikladno da se „malo distanciramo od istorijske perspektive i usmerimo ka onome šta bi trebalo da izrodimo kao moguće predloge za one od kojih nam poprilično toga zavisi i da poručimo da nam je svima važno šta će na ovom prostoru da se dešava u nekom sledećem trenutku“.

Za Vladimira Profilovića, grafičkog dizajnera, stvaranje nacionalnih država na ovim prostorima kod srpskih političara bilo je vrlo intenzivno i izraženo „ali ta ista priča je napravila ovu vrstu haosa“.

-Stvaranje nacionalne države kroz dokumenta i događaje na terenu svode se na to da teritoriju koju smatramo svojom očistimo od drugih, proteramo raznim pritiscima. Problem je u postavljenoj matrici, da se napravi sopstvena država, čista, „plave krvi“ i u formi „samo naša i naša, mi smo najveći, glavni i najbolji“. U kontekstu države Srbije to smo videli, u kontekstu Sandžaka imamo isti primer. Najbolje bi bilo, na primer, kad bi Sandžak bio sto odsto muslimanski – rekao je Profilović i primetio da je od toga kako će narod da preživi bitnije vitlanje temama koje će praviti velike Srbe i velike Bošnjake „koji će velikim rečima pričati o velikim stvarima“.

Manipulacije političara

– Političarima odgovara ovaj haos koji se pravi za razne manipulacije, a mi se bavimo čistotom nacije. Srbija se ovim područjem bavi samo kad izbije neki problem. Sa druge strane bošnjački lideri pričaju o nacionalnom Sandžaku, a na terenu se samo pominju tri opštine Novi Pazar, Tutin i Sjenica, zbog većinskog bošnjačkog stanovništva, a ostali su tu negde – zaključio je Profilović.

I Sead Biberović, programski koordinator nevladine organizacije Urban-in, deli mišljenje da se politički manipuliše imenom ovog dela Srbije.

– Sandžak nije jednako Raška oblast. Rašku oblast ne možemo da povezujemo sa Raškom državom, jer je to bila mnogo veća i mnogo drugačija teritorija i čini mi se da to geografski možemo da povežemo samo sa rekom Raškom, koja ističe u Sopoćanima, a u Raški utiče u Ibar, to bi bila neka mala geografska oblast. Mnogo ljudi i ne znaju šta znači Sandžak. Kad se pomene sandžak, neko misli na ove tri opštine Novi Pazar, Sjenicu i Tutin, neko na šest opština u Srbiji, neko treći misli na srbijanski plus crnogorski deo Sandžaka, da ne pominjem nekog ko će da podrazumeva i bosanski deo, koji smo u Titovo vreme prepoznavali kao deo Sandžaka, pa smo početkom devedesetih hladno prepustili da to nije Sandžak – izneo je Biberović svoja razmišljanja o Sandžaku ili Raškoj oblasti, i predložio da se utvrdi šta većina smatra Sandžakom ili šta većina smatra Raškom oblašću. Za njega je ova dilema „veštački nametnuta i vrlo je pogodna za apsolutnu manipulaciju ljudima – iz inata neću, ja sam Bošnjak i nema šanse da kažem da je ovo Raška oblast ili sa druge strane, ja sam Srbin ili uopšte nisi Srbin ako kažeš Sandžak“.

– Dilema je novijeg datuma. Jezik je izuzetno pogodan za političku manipulaciju. I jezikom i insistiranjem uopšte s jedne ili druge strane, na ovom ili onom izrazu, pokazuje se nesigurnost u tome. Ni oni što apsolutno i apriori uzimaju izraz Sandžak, a ne znaju šta je to, naduvavaju priča o Raškoj oblasti, nisu sigurni da su u pravu – konstatovao je Biberović.

Zastareli toponimi

Aida Ćorović, direktorka NVO „Urban-in“, smatra da nije tačan nijedan toponim „nijedan termin nije adekvatan za vreme u kojem živimo. Raška oblast je premala, Sandžak je prevelik“. Zamerila je što u razgovorima nisu učestvovali predstavnici Bošnjačkog nacionalnog veća za koje joj se čini da je postalo „perjanica bošnjačke nacionalističke politike“.

– Dobro je da se ovakvi razgovori šire. Sa druge strane, imamo neke ljude koji dolaze iz Beograda i strance, pa se reč Sandžak olako koristi. Ogromna je razlika između Novog Pazara i ostalih gradova u ovom delu. Bošnjaci su zajednički imenitelj za ovih šest opština i to bi trebalo da osvešćujemo, da o tome javnije govorimo, da ta priča bude naša stvarnost. Dilema Raška oblast ili Sandžak zamagljuje suštinu, jer se stalno bavimo pakovanjem. Potpuno namerno i potpuno fokusirano političari žele da se bavimo glupostima i ispraznostima – rekla je Ćorovićeva

– Onda kada ovaj region, kako god se zvao, kada ova država, počnu da žive malo bolje, istog trenutka će svi ti glasnogovornici velikih nacionalnih politika, busači u grudi, profesionalni nacionalisti početi da klizaju na neka druga mesta, a mi ćemo početi da živimo kao sav normalan svet i početi da budemo građani – ocenila je direktorka NVO „Urban-in“.

Otvaranje očiju

Mr Esad Rahić, profesor istorije, smatra da razgovor na ovu temu nije tabu i da nije tema o kojoj ne treba da se razgovara, jer „teme o kojima se izbegavaju razgovori poprimaju još strašnije siluete u nekakvom imaginarnom smislu, a one o kojima se razgovara dolaze do odgovora i do približavanja u promišljanju“.

Bivša predsednica Skupštine grada Novog Pazara Borka Jovanović ocenila je da ovakvi skupovi treba da „otvore oči svima da se vidi dokle smo zaglibili sa ovim nedoumicama i razlikama“.

-Ne postoji Raška oblast za koju znam šta obuhvata. Postoji Raški okrug za koji znam šta obuhvata. Postojao je Sandžak za koji sam znala i znam šta je obuhvatao. Ne znam šta je sada Sandžak i ne znam šta bi raško-limska oblast obuhvatala. Zašto ne znam šta je danas Sandžak? Obeležava se Dan zastave, Dan Sandžaka i ne radi se samo ovde, u Novom Pazaru, u Sjeinici i Tutinu, u ostalim gradovima rade jer je tamo pretežno srpsko stanovništvo. Da li su Sandžak samo te tri opštine? Sve ove dileme su nametnute politički i to je problem koji se dešava od devedesetih godina na ovamo. Političari su nametnuli taj problem i danas koriste to, ne da bi nekom u Sandžaku, Raškoj oblasti ili jugozapadnoj Srbiji pomogli, nego da bi dobili više glasova za te svoje ideje i priče i isticanje razlika na kojima oni žive i prosperiraju ulazeći u vlast – istakla je Jovanovićeva i dodala da su partizane, četnike i baliste izjednačili političari, ali „nije ih izjednačila nauka“, a podele oko imena ne smeju da budu razlog oko neslaganja.

Kao učesnik u ovim razgovorima trebalo je i da se pojavi i Esad Džudžević, predsednik Bošnjačkog nacionalnog veča (BNV) u tehničkom mandatu. Svoj nedolazak objasnio je sastankom u Ministarstvu prosvete u Beogradu.

Dragica Premović Aleksić, arheološkinja i direktorka Muzeja „Ras“

Čiji su preci Pešterci iz 1200. godine p. n. e.

– U danas ovoliko ispolitizovanom društvu, neka zovu kako hoće. Kome odgovara neka kaže Sandžak, kome odgovara Raška oblast. Ali, niko ne može reći da jedno i drugo nije strašno ispolitizovano. I jedni i drugi bukvalno teraju mak na konac po pitanju Sandžak ili Raška oblast. S tim problemom se susrećem kad treba nešto da radim. Pravim knjigu o arheološkim lokalitetima i šta sad da kažem. Neću nikome da zabadam prst u oko. Niti hoću da kažem Sandžak niti Raška oblast. Ne bavim se politikom, neću da politizujem ono što sam radila četrdeset godina. Otišla sam na teren, zabeležila sam svaki lokalitet, zapisala šta je to. Naravno, uvek će da bude onih koji će to da protumače kako njima odgovara. Na internetu ćete da pročitate da su otkriveni preci Bošnjaka iz 1200. godine pre nove ere… Ja kad to uradim, napišem naučno onako kako jeste. A kako će to neko da tumači, da li će da smatra to pešterskom kulturom ili nečim drugim, to je njegov problem.

U ovo ne treba mešati narod. Političari se dele i nas dele i delili su nas od kraja osamdesetih do danas. I nikako se po tom pitanju ne možemo dogovoriti. Čula sam komentare „Šta hoće, Đurđevi stupovi su u Rasu. Mi nismo u Rasu nego u Novom Pazaru“. Dajem pravo takvima da to kažu, zato što u svakom starijem dokumentu piše Đurđevi stupovi u Rasu, zato što je najveći deo današnje teritorije Novog Pazara pripadao nahiji Ras. Turci to nisu menjali. Bili su pametni, bilo im je važno da uberu porez. Kako će da se nahija zove, nije im bilo bitno. A, nama je danas bitno da se vratimo do ameba i da dokažemo ko je stariji. Meni to liči kao kad se deca igraju.

Ja sam iz Sandžaka, ali ne znam šta je danas Sandžak i šta ko pod tim podrazumeva. Zna se koje su bile granice novopazarskog Sandžaka i koje je nahije obuhvatao, ali to narod ne zna. Treba i narodu pomoći da se snađe u ovim vremenima. Sandžak je kao svaka teritorija, ništa specijalno. Nemam ništa protiv da taj naziv ostane, ali da napravimo neki dogovor da se ne svađamo oko toga. Za to sam da ovo područje zove svako kako hoće i onda će biti više mira nego što ovako stalno raspredamo ko je u pravu ko nije.

Mr Esad Rahić, profesor istorije

Multikulturalizam cara Dušana

Car Dušan, iako je živeo u 14. veku, može da bude i Srbima i Crnogorcima i Bošnjacima danas, primer multikulturalnosti. Bio je samodržac, ali se u tituli nije ponašao tako, nego je skromno rekao „car Srbljem, Grkom i Arbanasem“. Neki današnji samodršci, osim jednoga naroda kome pripadaju i u čije ime vrše funkciju vladavine na određenim državnim prostorima, ne bi bili toliko širokogrudi da pomenu i ostale narode koji se nalaze na teritoriji nad kojom vrše svoju držćavničku vlast. Ovo nije toliko strašna tema o kojoj ne može da se razgovara. Za mene je ovo više dnevno-politička nego istorijska tema. Zabunu stvaraju istoričari i političari. Običan narod je navikao na termin Sandžak bez obzira kojem narodu pripada. Tri partizanske brigade su imale komponentu sandžačka – III, IV i V sandžačka proleterska brigada, u tim brigadama većinski sastav je bio srpski, ali se ipak zvala sandžačka brigada. To nije smetalo ni tadašnjim rukovodiocima NOP-a, pa zašto bi danas smetalo nama, kada u tom vremenskom periodu nije smetalo njima!?

Bojim se da Sandžak kao termin smeta zato što nema domaće lingvističko poreklo. Kažu da je to turska pozajmica, koja je lingvistički uokvirila ovaj prostor i kao tuđica smeta i u tom smislu treba je pomeriti sa ovih prostora i zameniti novom kovanicom koja više odgovara vremenu u kojem živimo. Orijentalizama ima u svim jezicima južnoslovenskih naroda, pa zašto ih ne izbacuju iz svakodnevne upotrebe? Zašto bi jadni Sandžak, među toliko orijentalizama, jedini bio žrtva terminoloških rasprava i ponekada pristrasnih promišljanja na ovu temu?

U istorijskom smislu tvrdo uporište našao je termin Sandžak. Kad kažem Sandžak, ne mislim na termin koji pripada bošnjačkom narodu, već na termin koji je postao usvojenica sva tri naroda. Kada kažem Sandžaklija, ne uzimam ekskluzivno pravo da je to nešto moje nego mislim da to delim sa dva susedna naroda. U ovom slučaju svi su više krivi od Sandžaka: oni koji nameću veštačke dileme, oni koji od toga prave dnevno-politička pitanja, oni kojima smeta ono što stotinama godina nije smetalo našim precima. Ovo nije šekspirovsko pitanje – biti ili ne biti. Ovo nije najvažnije sandžačko pitanje. Imam utisak da sa ovakvim sudnjodanskim dilemama postoji namera da se prikriju surove realnosti u kojima živimo. Niko ne priča da Sandžak, uglavnom, živi u siromaštvu, nema investicija.