Kako je nastala i šta znači reč „Baraba“?

U svakodnevnom govoru reč „baraba“ koristi se kao pogrdni izraz za prevaranta, varalicu ili probisveta. Iako zvuči kao nešto što potiče iz narodnog žargona, koreni ove reči sežu duboko u religijsku istoriju i biblijske tekstove.

Poreklo reči „baraba“ vodi do imena Varava, poznatog razbojnika koji se pominje u sva četiri jevanđelja Novog zaveta. U priči o suđenju Isusu Hristu, rimski namesnik Pontije Pilat ponudio je narodu da po običaju, pred praznik Pasha, oslobodi jednog zatvorenika. Narod se odlučio za Varavu – čoveka opisanog kao ubica, pobunjenik i razbojnik – dok je Isus odveden na raspeće.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by Poreklo reči (@poreklo_reci)

U jevanđeljima postoje različite karakterizacije ovog zatvorenika. Jevanđelje po Mateju ga naziva „ozloglašenim“, dok Marko i Luka ističu njegovu povezanost sa ubistvom tokom pobune. Jovan ga opisuje jednostavno kao razbojnika. Nakon tog trenutka, Varava nestaje iz biblijske priče – o njegovom životu pre ili posle tog događaja ne postoji nikakav zapis.

Zanimljivo je da njegovo ime verovatno potiče iz aramejskog jezika, gde bar abba znači „sin oca“, dok bar rabban može značiti „sin učitelja“. To je navelo neke istoričare i hrišćanske komentatore, poput Origena, da pretpostave kako je Varavino puno ime možda glasilo Isus Varava. Ukoliko je to tačno, narod se tada odlučivao između dva čoveka s istim imenom – Isus Hrist i Isus Varava.

Vremenom, zbog konteksta u kom se pominje – kao onaj koji je izabran umesto pravednika, i to kao razbojnik – ime Varava, a potom i izvedenica baraba, dobilo je negativnu konotaciju u jezicima širom Evrope, pa tako i u srpskom jeziku.

Danas se koristi za osobu niskih moralnih vrednosti, nepoštenu, često sklonu prevari.