Kako je nastala reč „bitanga“?

Reč „bitanga“ danas se koristi u srpskom jeziku za označavanje osobe lošeg karaktera, skitnice ili probisveta. Međutim, njeno poreklo i evolucija značenja pružaju zanimljiv uvid u jezičke i kulturne uticaje na našem prostoru.

Prema etimološkim istraživanjima, reč „bitanga“ je pozajmljena iz mađarskog jezika, gde „bitang“ označava skitnicu ili osobu bez gospodara. Ovaj termin je, pak, preuzet iz starovisokonjemačkog jezika, iz reči bintunge, što je značilo pljačka.

Zanimljivo je da se u Vukovom „Rečniku“ iz 19. veka „bitanga“ definiše kao „kljuse koje se nađe u selu ili u polju, a ne zna se čije je“. Ova definicija ukazuje na to da je prvobitno značenje reči bilo vezano za napuštenu ili izgubljenu stoku, što se kasnije prenelo na ljude skitničkog ponašanja.

Postoji i narodna etimologija koja sugeriše da je reč „bitanga“ nastala kombinacijom nemačkih reči bitte (molim) i danke (hvala). Prema ovoj teoriji, tokom prolaska nemačkih vojnika kroz naše krajeve, lokalno stanovništvo je, čuvši njihovo učestalo korišćenje ovih reči, počelo da ih naziva „bitanga“. Iako ova priča lepo zvuči, nema lingvističkih dokaza koji bi je potvrdili.

Danas, reč „bitanga“ nosi pežorativnu konotaciju i koristi se za opisivanje osobe lošeg ponašanja, nemoralne ili sklone prevarama.