Kako je nastao izraz „Držati fige“?

Izraz „držati fige“ danas gotovo svakodnevno koristimo kada želimo nekome sreću – bilo da ide na ispit, razgovor za posao ili čeka važne vesti. Iako ga izgovaramo bez mnogo razmišljanja, iza ove fraze krije se bogata istorija koja seže duboko u prošlost, sve do vremena kada su ljudi verovali da ruke mogu odbiti zle sile.

Koreni izraza se najverovatnije nalaze u „predhrišćanskim, paganskim običajima“, gde su simboli u obliku ukrštenih prstiju služili kao zaštita od uroka i nesreće. Verovalo se da isprepletani prsti (najčešće palac i kažiprst) „hvataju“ sreću ili zadržavaju dobre duhove blizu osobe kojoj je pomoć potrebna.

S razvojem hrišćanstva, ovakvi gestovi su delimično promenili značenje – ukršteni prsti su simbolizovali „krst“, pa su se koristili kao tajni znak među hrišćanima u vremenima progona. Vremenom je običaj zadržan, ali se iz ritualnog i religijskog značenja prebacio u svakodnevnu simboliku: pokazivanje podrške i nade.

U „slovenskoj tradiciji“, naročito na Balkanu, izraz je opstao kao deo narodnog govora, ali i kao gest – i danas će mnogi stisnuti šaku i držati prste u obliku „fige“ kad žele da nekome „krene“. U nekim krajevima se verovalo i da je taj gest dobar način da se „prevari zla sudbina“ – nešto kao mali čin magije.

Zanimljivo je da u nekim evropskim jezicima ovaj izraz ima drugačiji oblik. Na primer, u engleskom jeziku kaže se „fingers crossed“, što takođe potiče iz slične simbolike ukrštanja prstiju, ali se više povezuje s idejom sreće nego s prikrivanjem loših namera.