Kako je nastao izraz „Duša mi je u nosu”?

Izraz „duša mi je u nosu“ često se može čuti u svakodnevnom govoru kada neko želi da opiše koliko je iscrpljen, bilo fizički ili emocionalno. Ova fraza, karakteristična za srpski jezik i šire balkansko područje, koristi se da dočara stanje krajnje iznurenosti – kada je neko toliko umoran da jedva diše ili se oseća kao da je na ivici snage.

Poreklo ovog izraza nalazi se u narodnim verovanjima o tome šta se dešava s dušom u trenutku smrti. Prema tim predstavama, duša napušta telo upravo kroz nosnice. Kada se kaže da je „duša u nosu“, to simbolično znači da je osoba na korak od smrti, odnosno da joj je toliko teško da deluje kao da će svakog časa izdahnuti.

Iako ima ozbiljno značenje, izraz se danas često koristi i u šaljivom tonu. Ljudi ga izgovaraju posle napornog posla, fizičkog napora, ili kada su emotivno istrošeni, kako bi kroz šalu dočarali koliko su iscrpljeni.

U govoru se mogu čuti rečenice poput: „Posle onog trčanja uz stepenice, duša mi je u nosu“, ili „Toliko sam radio da mi je duša u nosu, ne mogu više“.

Iako deluje arhaično, izraz je i dalje živ u savremenom jeziku i koristi se u raznim kontekstima – od svakodnevnog razgovora do literature i filmskih dijaloga.