Kako je nastao izraz „džabe“?

U svakodnevnom govoru često kažemo da je nešto „džabe“. Nekad to znači da je nešto besplatno, nekad da je bilo uzalud. Ali retko kad razmišljamo o tome – odakle zapravo ta reč?

Izraz „džabe“ potiče iz turskog jezika, tačnije od reči „caba“, koja je u upotrebi imala značenje „badava“, „bez cene“ ili „uzalud“. Turci su je, pak, pozajmili iz arapskog jezika, gde se sličan izraz koristio u značenju „bez svrhe“ ili „bez koristi“.

Kod nas je ta reč opstala još iz vremena Osmanskog carstva i vremenom se odomaćila, pa je danas u potpunosti doživljavamo kao deo svakodnevnog jezika – bez razmišljanja o njenom orijentalnom poreklu.

„Džabe“ tako može da znači besplatno, kao u rečenici: „Dao mi je knjigu – džabe!“, ali i uzaludno: „Džabe sam čekao, nije došla.“

Zanimljivo je da se i dan-danas koristi u gotovo svim delovima Srbije i regiona, i to u istom značenju, što je retkost za reči turskog porekla koje su preživele do danas. I mada bi je neki svrstali u žargon, istina je da je „džabe“ već odavno postala deo standardnog jezika.

Na kraju, možemo reći da je „džabe“ jedna od onih reči koje su prešle dug put kroz istoriju, ali su ostale žive zahvaljujući tome što precizno i jasno opisuju ono što mnogi često osećaju – bilo da je nešto poklonjeno, ili je trud propao.