„Tužna je država koja se plaši svojih muzičara“: Kako je Srbija ostala bez vodećih muzičkih imena na festivalima?

Pod izgovorom da „organizator nije zainteresovan za izvođače koji u ovom trenutku imaju političke konotacije“, Zrenjanin je pokrenuo lavinu onemogućivši bendu Goblini učešće na „Danima piva“.

Isto se dogodilo i na 58. Zaječarskoj gitarijadi, te su u znak solidarnosti mnoge kolege muzičari otkazali svoje nastupe na pomenutim festivalima.

Zemun fest, poznat po muzičkom programu, otišao je i korak dalje – odlučio se za festival bez živih nastupa.

Bez većeg objašnjenja, naveli su: „Zemun fest, vođen brigom za naše posetioce i zajednicu, odlučio je da ove godine u okviru festivala ne bude koncertnog programa na otvorenoj sceni.“

Da uloga muzičara nije samo da zabavljaju narod, pokazuje se upravo sada, u periodu leta kada se u mirnodopskim uslovima održavaju najznačajniji festivali, činjenicom da Srbiji izostaju vodeći „hedlajneri“.

Lančanom reakcijom muzičari su kategorički odbili da nastupaju, iskazujući solidarnost sa onima čiji su nastupi otkazani.

Tako je Zaječarska gitarijada 2025. ostala bez vodećih „gitara“ nakon što je otkazala nastup šabačkom pank bendu Goblini, u znak solidarnosti učešće su otkazali i S.A.R.S, Deca loših muzičara, NIT, Električni orgazam, Brkovi, Generacija 5 i drugi muzičari.

Podsetimo, Goblini su nedavno objavili pesmu „Idemo do kraja“, posvećenu studentima. Kako su naveli u opisu spota na YouTube-u, video su radili studenti FDU – upravo sa mesta odakle su blokade počele.

Zaječarska gitarijada, međutim, nije jedini primer u kojem se industrija zabave (htela ne htela) umešala u politiku. Sa druge strane, postoji i pozitivan primer festivalske podrške studentskim protestima, zbog koje je EXIT ostao bez državne finansijske podrške, ali je njegova priča odjeknula i van granica Srbije, dospevši i u britanski Guardian.

„Jedan od najvećih muzičkih festivala u Evropi više se neće održavati u Srbiji i mogao bi ‘otići u egzil’ u Nemačku ili neku susednu balkansku državu, nakon što mu je Beograd uskratio finansiranje zbog njegove podrške studentskim protestima protiv korupcije u zemlji“, piše Guardian.

Najsvetliji primer da je rokenrol vratio bunt svakako je bio Oslobođeni SKC, koji je nedavno nakon upada policije, režimskih medija i v.d. direktora Slavoljuba Veselinovića, ponovo stavljen pod katanac.

Beogradski sindikat: Na pozive studenata i zborova se odazivamo

Da je uloga muzičara i umetnika u društvenim okolnostima u kojima se nalazi Srbija očigledno velika, smatra Feđa Dimović, član grupe Beogradski sindikat, jednog od sastava koji je na svojoj koži žestoko osetio posledice neslaganja sa vladajućom politikom SNS-a.

Muzičar ističe da sastav ove godine nije imao nijedan plaćeni koncert u Srbiji.

– U trenutku kada smo doneli odluku da izbacimo pesmu „Samo vas gledamo“, koja je bila prvi singl sa našeg novog albuma „El Salvador“, kao i posle objavljivanja albuma, uključivanja i aktivnog učešća u protestima i pružanja podrške studentima, znali smo da će nam svi koncerti biti otkazani. Mi smo jedini bend koji nije imao nijedan plaćeni koncert u Srbiji tokom ove letnje sezone. A koliko vidim, mnogi drugi negde nastupaju – kaže za Danas Dimović.

U prilog tome da se režim ne zaustavlja na granicama govori i iskustvo Beogradskog sindikata van Srbije i Beograda. Dimović ističe da je jedini nastup koji su imali van zemlje bio u Republici Srpskoj, u Banjaluci – koncert je bio odličan, ali je kasnije izazvao probleme i organizatorima i napade na Beogradski sindikat od strane režimskih analitičara.

– Nazivali su nas „ustašama“ i pričali da širimo podele i van Srbije, na narod u Republici Srpskoj. Napadi tu nisu stali, dobijamo pretnje i na društvenim mrežama, a u Futogu su nas, kao i u Subotici, fizički napali – navodi Dimović.

I pored toga što su njihovi koncerti i nastupi otkazivani i zabranjivani, sami su se usudili da ih organizuju, što takođe nije prošlo bez posledica režimske osvete.

– Ne govorimo o pozivima na određene letnje festivale koje ne bismo prihvatili ni da nas zovu, jer ih i ne treba prihvatati, već o koncertima koje smo u sopstvenoj organizaciji pokušali da ostvarimo, a i njih su zabranili. Postojale su indicije da je Andrej Vučić lično slao batinaše u Kragujevcu da zaprete vlasnicima prostora i onemoguće nam nastup – otkriva Dimović. Dodaje, međutim, da to Beogradski sindikat nije zaustavilo.

Paralelno sa svim pretnjama i otkazivanjima, grupa je održala više od 30 besplatnih koncerata – za studente i za zborove širom Srbije.

– Na pozive studenata i zborova se odazivamo i time nastavljamo da se bavimo. To je naša odluka, stojimo iza nje i nećemo se zaustaviti bez obzira na bilo kakve pretnje koje stižu sa svih strana – ističe Dimović.

Upitan u tom kontekstu kolika je uloga muzičara i kulturnih radnika u represivnim sistemima i društvima poput našeg, Dimović zaključuje:

– Čim se vrši toliki pritisak na kulturne radnike, čim se zabranjuju pozorišne predstave, čim se otkazuju nastupi muzičarima – uloga je očigledno velika. Svesni smo da je Beogradski sindikat tokom 26 godina postojanja izgradio ulogu u društvu koja prevazilazi poziciju obične muzičke grupe i da dosta ljudi poštuje i prati to što radimo. Zbog toga je veliki pritisak upravo na nama – dodaje muzičar.

Taj pritisak su, kaže, osetili i kada im je zabranjen ulazak u Crnu Goru tokom litija, pod izgovorom da su pretnja po nacionalnu bezbednost zbog pesme „Sviće zora“. Očigledno je, primećuje Dimović, a to je zapazio i mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije, da postoje sistemi koji se plaše pesnika.

– Tužna je ona država koja se plaši svojih muzičara i pesnika. Mi svojim očima gledamo kako se ovaj sistem raspada. Sada je na nama da istrajemo u borbi za pravedniji i bolji sistem koji će funkcionisati – zaključuje Feđa Dimović.