Kako veštačka inteligencija novinarstvo vraća novinarima

Satima se troši energija na repetitivne zadatke, koji ostavljaju manje prostora za istraživanje, terenski rad, kao i onaj kreativni deo – sam proces pisanja ili snimanja. To je svakodnevica većine redakcija, u kojoj se gubi suština zanata.

Zato i ne čude rezultati istraživanja „Veštačka inteligencija u medijima u Srbiji 2025.” koje je sproveo Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), s ciljem da se utvrdi u kojoj meri i na koji način domaći medijski profesionalci koriste veštačku inteligenciju (VI) u svom novinarskom radu. Od 250 ispitanika obuhvaćenih istraživanjem, njih 212, odnosno 84,8% je koristilo VI tokom obavljanja svog novinarskog posla, a 93,6% njih smatra da VI može da im bude koristan asistent.

Automatizacija rutinskih poslova kao rešenje za preopterećene redakcije

Jedan od glavnih benefita VI u redakcijama leži u automatizaciji obavljanja rutinskih novinarskih poslova. Upravo za neke od tih poslova ispitanici CEPROM-ovog istraživanja ocenjuju da je dominantno opravdano koristiti VI alate jer mogu da ih obavljaju na novinarski relevantan i profesionalan način. Prosečna ocena na skali od 0 do 10 za prevođenje je 7,1, transkribovanje 6,4, titlovanje video sadržaja takođe 6,4, obradu velike količine podataka 5,6 i za njihovo prikupljanje 5,5.

Kada alati preuzmu rutinske poslove, novinarima ostaje više vremena za istraživanje teme, promišljanje, proveru informacija, kontakt sa izvorima. Istraživački novinar BIRN-a i stručnjak za primenu VI i korišćenje javno dostupnih izvora (OSINT), Miloš Katić, ističe da je automatizacija rutinskih procesa posebno dragocena za manje medije.

„U lokalnim redakcijama recimo, nije strano da je to obično ‘one man show’ ili imaju eventualno dva, tri novinara koji treba da pokriju sve teme koje su na lokalu, eventualno još da dopune sa nekim informacijama sa republičkog nivoa. U tom delu mnogo može da im znači VI, posebno ako planiraju i upotrebu nekog multimedijalnog sadržaja. Kada razmisle o svom rasporedu vremena koje imaju tokom dana i onom što treba da proizvedu, glavna motivacija treba da im bude da to mogu da urade mnogo brže uz upotrebu određenih VI alata”, kaže Katić.

Automatizacija prevođenja, transkribovanja, obrade podataka i sličnih poslova, nije nužno put ka lenjosti, već ka efikasnosti. Kada digitalni asistent preuzme na sebe sate, a nekada i dane rutinskih procesa, novinaru se vraća ono najdragocenije – vreme da bude na terenu, da razmišlja, analizira i postavlja prava pitanja.

Srž novinarstva ostaje oflajn

Ispitanici CEPROM-ovog istraživanja upravo za pronalazak i izbor teme, detektovanje sagovornika i izvora, kao i proveru podataka, dominantno smatraju da nije opravdano koristiti VI jer te poslove ne može da obavlja na novinarski relevantan i profesionalan način. Najveći procenat novinara VI alate ne koristi za ove poslove, odnosno za pronalazak i izbor teme ih koristi tek 32% ispitanika, za detektovanje sagovornika i izvora 22,8%, a za proveru podataka 31,6%.
Još jedan značajan podatak jeste da tek 26,8% ispitanika koristi ove alate za pisanje tekstova kao krajnjih proizvoda u koje su utkane sve rutinske operacije koje im prethode. Kada govorimo o opravdanosti korišćenja VI alata, na skali od 0 do 10, pisanje tekstova ocenjeno je sa dvojkom, što je i najlošija prosečna ocena za poslove iz domena medijske produkcije.

Veštačka inteligencija se koristi i koristiće se, ali ne za poslove koji čine srž novinarstva. Miloš Katić smatra da će VI pre svega rasteretiti novinare.

„Činjenica je da se vreme više neće trošiti na neke stvari, poput servisnih informacija. Ako već imate agencijsku vest, nećete morati da dodatno ulažete vreme u njenu obradu, jer će ti procesi moći da se automatizuju. Taj sadržaj može odmah da se dodatno obradi, da se pretvori u multimediju, jer već postoje alati koji tekst mogu da pretvore u video. Na taj način redakcije mogu da ubrzaju rad, obogate sadržaj i publici ponude dodatne informacije za koje danas često nemaju kapacitete”, objašnjava Katić.

Istovremeno, on ističe da će upravo oni segmenti novinarstva koje VI ne može da zameni dobiti još veću vrednost. „Posebno u istraživačkom novinarstvu, kontakti i izvori ponovo postaju ključni. Kombinacija ličnih kontakata i tehničkog razumevanja alata može samo da podigne novinarstvo na viši nivo. I u tom periodu će iskočiti oni novinari koji su se već dokazali kao istraživački novinari, jer su njihovi izvori i kontakti nešto što se ne može pronaći na internetu i gde VI ne može da pomogne – taj deo ostaje van mreže, oflajn”, zaključuje naš sagovornik.

Alati koji štede vreme, a ne zamenjuju novinare

Pored prevođenja koje novinari najčešće prepuštaju VI alatima, oni mogu biti koristan asistent i u drugim fazama svakodnevnog rada u redakciji. Kako objašnjava Danijela Vranješ, konsultantkinja za VI i asistentkinja na Filološkom fakultetu u Beogradu, ovi alati novinarima mogu pomoći i u organizaciji i oblikovanju obimnih sadržaja.

„VI nam, recimo, može pomoći da strukturiramo neki članak. Ukoliko pišemo neki duži tekst, već imamo sadržaj koji ćemo njime obuhvatiti. Znamo temu, posedujemo činjenice i informacije, pa nam VI može pomoći da ih podelimo u celine, napravimo naslove i podnaslove”, kaže Vranješ.
U tom smislu, VI ne učestvuje u samom pisanju i donošenju novinarskih i uredničkih odluka, već pomaže da se već osmišljena priča jasnije i preglednije predstavi publici. Slična je situacija i kada je reč o jezičkoj i stilskoj obradi teksta (Copyediting), koju ispitanici CEPROM-ovog istraživanja na skali od 0 do 10 ocenjuju sa pet u pogledu opravdanosti primene u novinarstvu, a 34,4% njih i koristi VI alate upravo za poslove iz ove oblasti.

„Često nailazimo na jezičke barijere kada nismo sigurni kako da se izrazimo ili ne želimo da budemo suviše repetitivni. U tome nam može pomoći veštačka inteligencija tako što će parafrazirati ili stilski prilagoditi tekst koji smo mi već napisali. Za ovo je u ChatGPT-u idealna opcija Canvas koja podrazumeva kolaborativno pisanje. Otvaramo prozor koji izgleda kao Word dokument, ubacujemo sadržaj koji smo kreirali, a VI ga na osnovu naših instrukcija uređuje i daje neki output koji opet mi možemo dodatno da proveravamo i menjamo”, navodi Vranješ naglašavajući da ovde nije reč o automatizovanom pisanju teksta, već o saradnji u kojoj novinar zadržava potpunu kontrolu nad sadržajem.

Pre nego što se upuste u pisanje, novinari često moraju da steknu širi kontekst o određenoj temi, što u praksi može biti dugotrajan i zahtevan proces. Upravo zato, osim za rad na samom tekstu, VI alati mogu biti korisni i u pripremnoj fazi, prilikom prikupljanja i obrade velike količine podataka i informacija koje novinar kasnije samostalno proverava i interpretira.

„Ukoliko već imamo neku temu, ona uvek ima neku istoriju i pozadinu. Uz pomoć opcije ‘web search’ (pretraga internet) možemo da pronađemo dodatne informacije i dobijemo širi pregled oblasti, koji nam može poslužiti pre nego što se upustimo u pisanje novog sadržaja. Imamo i opciju ‘deep research’ (duboka pretraga) koja omogućavaju generisanje obimnih izveštaja zasnovanih na velikom broju izvora”, objašnjava Vranješ.

„Na primer, ako zadamo temu poput izveštaja o tri najbolja svetska tenisera i promenama na ATP listi u poslednjih 15 godina, VI može najpre postaviti dodatna pitanja kako bi precizirala zadatak, a zatim generisati opsežan istraživački izveštaj. Takve pretrage mogu trajati od dvadesetak minuta do nekoliko sati, u zavisnosti od alata. Modeli poput Claude-a mogu obuhvatiti i oko 500 stranica, odnosno referenci, dok ChatGPT i Google najčešće koriste nekoliko desetina izvora. Alati poput Perplexity-ja, koji je posebno namenjen istraživačima, prave izbor od stotinak pouzdanih referenci i na osnovu njih generišu detaljne izveštaje koji često imaju i po 20 ili 30 strana. Iako su u ovakvim procesima halucinacije svedene na minimum, provera navedenih referenci ostaje neophodna, jer novinari i dalje moraju da procene relevantnost i pouzdanost ponuđenih izvora”, zaključuje naša sagovornica.

Ona dodaje i da su posebno korisni alati poput NotebookLM-a, koji rade isključivo sa dokumentima koje novinar sam unese, bez dodatne internet pretrage, jer na taj način služe kao svojevrsna interna baza podataka koja se može dalje formatirati i prilagođavati različitim potrebama redakcije.

Ovaj tekst nastao je u okviru projekta „Mediji u eri veštačke inteligencije: Kako konstruktivno i odgovorno koristiti veštačku inteligenciju u medijima u Srbiji” koji sprovodi Centar za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost (CEPROM), a koji je sufinansiran iz budžeta Republike Srbije – Ministarstva informisanja i telekomunikacija. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu i ovom tekstu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.