Ako je suditi prema poslednjim informacijama iz Ministarstva odbrane, vojne kasarne u Kragujevcu definitivno nisu na prodaju. U vlasništvu Ministarstva odbrane i Vojske Srbije tako će ostati kasarne „Vojvoda Radomir Putnik“ i „Milan Blagojević“, kao i vojni kompleks u naselju Divostin. Kasarna u Grošnici pre nekoliko godina ustupljena je Fijatovim kooperantima, dok je nekadašnji vojni kompleks na Metinom brdu već decenijama u posedu grada.
Ono što u vezi s ovim predstavlja veliki problem za dalji razvoj Kragujevca, posebno njegovog najužeg gradskog jezgra, jeste lokacija kasarne „Vojvoda Radomir Putnik“, najstarijeg vojnog objekta u Srbiji, koja se nalazi u centru Kragujevca. Ovdašnji urbanisti i arhitekte, naime, još od početka prethodnog veka upozoravali su i upozoravaju da kasarna „Radomir Putnik“, koja se prostire na desetak hektara, u neposrednoj blizini nekadašnjeg dvorskog kompleksa „Milošev venac“, predstavlja najozbiljniju prepreku za širenje, razvoj i dalju urbanizaciju centra grada.
Otuda su gradske vlasti i nadležni u Ministarstvu odbrane do sredine 2012. godinama intenzivno pregovarali o prodaji te kasarne Kragujevcu. Lokalna vlast i Ministarstvo odbrane u jednom trenutku tokom tih pregovora bili su nadomak dogovora, pošto je cena koje su vojne vlasti tražile za kasarnu, od nekih četiri miliona evra, odgovarala gradskoj upravi. Dogovor, ipak, nije postignut, zbog, sada se već jasno vidi, zanemarljivih problema na kojima su, iz samo njima znanih razloga, insistirali uticajniji pojedinci iz prethodne lokalne vlasti.
Ubrzo nakon toga, Ministarstvo odbrane, kojem je, u to vreme, na čelu bio Dragan Šutanovac, višestruko je podiglo cenu i za u NATO bombardovanju u aprilu 1999. gotovo u potpunosti uništenu i u korov i šiblje zaraslu kasarnu „Radomir Putnik“ tražilo više od 30 miliona evra. Gradske vlasti, predvođene organizacijom Zajedno za Šumadiju, tvrdile su da se tu radi o „političkoj ceni“ iza koje stoji Demokratska stranka, sa kojom su „zajedničari“ tada bili u žestokom sukobu na lokalnom nivou. Kako bilo, Kragujevac i da je hteo, nije mogao da plati tih 30 miliona evra, i odavno napuštena, porušena i zakorovljena kasarna „Radomir Putnik“, na čijem su mestu gradski planeri najavljivali izgradnju novog pozorišta, biblioteke i sličnih objekata, ostala je da, takva kakva je, ruži centar Kragujevca i ugrožava bezbednost žitelja tog dela grada.
Neposredno nakon dolaska Srpske napredne stranke na vlast i izbora Aleksandra Vučića za vicepremijera i ministra vojnog iz Ministarstva odbrane počeli su da stižu „aberi“ da kragujevačke kasarne nisu na prodaju, te da bi kraj njih trebalo da se formira nekakav bezbednosni pojas širine 50 metara. Formiranje takvog pojasa kraj kasarne „Radomir Putnik“ za posledicu bi imalo rušenje brojnih solitera i drugih stambenih objekata, kao i obrazovnih i ustanova kulture, među kojima su i Prva kragujevačka (i srpska) gimnazija i najstarije srpsko pozorište, Knjaževsko-srpski teatar.
Da li sad ovo znači da će Kragujevčani morati ne samo da se oproste od ideja i inicijativa o širenju i razvoju najužeg gradskog jezgra i na prostoru kasarne „Radomir Putnik“, već, pre svega, da se nadaju i boga mole da aktuelne vojne i „revolucionarne“ državne vlasti ne poruše centar grada i istorijski kompleks, u kojem je nastala moderna srpska država, videće se, najverovatnije, uskoro.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
