Druga po veličini kiparska banka Cyprus popular bank biće likvidirana, a najveća Bank of Cyprus dokapitalizovana. Svi ulozi u obe banke do visine od 100.000 evra biće garantovani i poreza pošteđeni, a akcijski kapital, obveznice i ulozi veći od tog iznosa iz Cyprus popular bank (oko 4,2 milijarde evra) biće prebačeni u bad bank i za svoje vlasnike biti izgubljeni, a u Bank of Cyprus biće oporezovani stopom od oko 30 odsto.
Oporezovani ulagači, pretežno ruski, biće pokriveni akcijama Bank of Cyprus, a njihov preostali kapital zamrznut dok se ne okonča dokapitalizacija do postizanja kapitalne adekvatnosti od devet odsto.
Ministri finansija evrogrupe i predstavnici kiparske vlade postigli su dogovor o ovim merama u noći između nedelje i ponedeljka i tako otvorili put da Trojka (Evropska komisija, Evropska centralna banka i MMF) Kipru odobri pomoć. Dokapitalizacija, a ne likvidacija i Bank of Cyprus jedini je uspeh predsednika Anastasijadesa koji nosi iz Brisela, pišu moskovske Vedomosti. Pošto su uslovi poslovanja na Kipru bitno pogoršani, nije više sigurno da će tražena pomoć od 10 milijardi evra biti dovoljna. Kipar će za manje od dva meseca dobiti prvu tranšu te pomoći, a ECB će nastaviti da mu pruža pomoć za održavanje likvidnosti. Mere koje pogađaju velike ulagače imaće za posledicu, kako se očekuje, da će Kipar izgubiti status ofšor zone, a pad BDP narednih će godina biti znatan. Za usvojene mere nije potrebna saglasnost parlamenta jer se uklapaju u zakon o restrukturiranju banaka koji je usvojen prošle nedelje.
Mada se smatra da je dogovor opasan eksperiment, nemački Velt tumači ga i pozitivno jer prvi put teret spasavanja banaka nije prebačen na sve poreske obveznike, već na one koji su u propasti banaka učestvovali. Agencija Mudis ocenila je da rizik od bankrota Kipra i izlaska iz evrozone nije smanjen i da će mere loše uticati na rejting država evrozone i na banke u toj zoni. Rizik od odliva depozita i kapitala sa ostrva se uvećava, smatra Mudis i prognozira da će cena zaduživanja banaka porasti.
Sloboda kretanja kapitala na Kipru će biti ograničena. Mada je oko toga bilo nekih nedoumica, kiparski državni radio je juče javio da će kiparske banke biti najzad otvorene u utorak.
Putin „presekao“ Mevedeva
Na dogovor iz Brisela reagovala je i Moskva. Iako je premijer Dmitrij Medvedev izjavio da se tu „radi o produženoj krađi nečeg što je već ukradeno“, portparol predsednika Vladimira Putina Dmitrij Peskov saopštio je da će se u pomoć Kipru uključiti i Moskva tako što će restrukturirati kredit od 2,5 milijardi evra koji mu je 2011. već odobrila. Rok za otplatu kredita biće produžen, a kamata smanjena.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
