Magijom filmskih stvaralaca, najpre scenografa i kostimografa, a potom i ostalih (reditelja, producenata, kamermana i drugih, koji će zaokružiti čitav projekat), stari deo Zastave, poznat kao Knežev arsenal, u kojem su, od polovine 19. do sredine 20. veka liveni topovi i drugo vojno naoružanje, ovih dana pretvoren je u Belfast, s početka prošloga stoleća.
U Kneževom arsenalu, odnosno u njegovom delu smeštenom na trgu između Stare livnice (pretvorena u muzej) i odavno napuštenih industrijskih pogona, u čijem središtu se diže veliki dimnjak, zaštićen kao spomenik kulture, od početka jula do sredine avgusta, postavljane su kulise, podizani tornjevi, montirane dizalice i skele…
Da se taj deo Zastavinog fabričkog kruga, koji je lokalna samouprava pre koju godinu kupila od Zastave i pripojila ga užem gradskom jezgru, pretvara u brodogradilište videlo se i po tome što se među tornjevima i skelama našlo i jedno ogromno sidro i još nešto rekvizita koji asociraju na more i gradnju brodova. Sredinom avgusta sve je bilo spremno za nedeljama unazad najavljivano i pripremanje snimanja italijanskog dramskog serijala pod nazivom Titanik – krv i čelik, koji govori o četvorogodišnjoj gradnji 1909 – 1912.) najpoznatijeg putničkog broda na svetu. On je, već na prvom svom putovanju od Sautemptona prema Njujorku, tragično okončao svoju tek započetu „karijeru“ i u vode severnog Atlantika zauvek odveo živote više od 1.500 putnika, što je najveća mirnodopska katastrofa u putničkom pomorskom saobraćaju u istoriji .
Domaća producentska firma Work in progress pruža servisne usluge producentu serijala Gvidu de Anđelisu, koji snima za potrebe italijanske državne televizije RAI Uno. Producenti kazu da serijal donosi potpuno novu priču o izgradnji Titanika, tokom koje je, prema verodostojnim istorijskim podacima, poginulo više od stotinu radnika, a što, opet, kao da je naslućivalo potonju tragičnu sudbinu najvećeg putničkog broda tog doba
– Želeli smo da prikažemo priču o običnim ljudima, koji su doprineli da se taj brod izgradi, rekao je tim povodom de Anđelis.
Direktor serijala Miško Stevanović, u razgovoru za Danas kaže da će se u Kragujevcu snimati početak gradnje Titanika, te da će taj posao, u Kneževom arsenalu, kao i u Zastavinoj kovačnici, pogonima Zastave kamiona i još nekih Zastavinih preduzeća trajati do 7. septembra. Ekipa Titanika potom se seli za Beograd, gde će snimati do 20. septembra, nakon čega odlaze za Dablin i Belfast.
– Ekipu čini 150 ljudi, a tu je i oko 170 inostranih i 50-ak domaćih, mahom mlađih glumaca. Inostrani glumci došli su iz Italije, Engleske, Irske, Kanade, Amerike i Španije. U snimanju učestvuje i 1.600 statista, od kojih su 1.200 Kragujevčani, dok ce ostalih 400 biti angažovani tokom predstojećeg snimanja u Beogradu, priča Stevanović, napominjući da su i domaći i inostrani učesnici u snimanju serijala zadovoljni uslovima koje im za realizaciju tog projekta pruža Knežev arsenal, ostale Zastavine celine, kao i grad Kragujevac. O tome koliko su stranci zadovoljni uslovima najbolje svedoči najava istih producenata da će već u dogledno vreme snimati nove filmove i serijale na istoj lokaciji.
Uslovima i ambijentom u Kneževom arsenalu, koji je, bez ikakve dileme, najlepši stari industrijski kompleks tog tipa Evropi, zadovoljni su i u ketering službi serijala o Titaniku. Menadžer keteringa Željko Hren i šef kuhinje zagrebačke firme „Tete kuhaju“ Jadranko Antičević, koji sa filmadžijama, kako tvrde, sarađuju i rade decenijama, prvi put su u centru Šumadije i ne kriju da su iznenađeni i očarani lepotom ne samo Kneževog arsenala, nego i Kragujevca. Jedino im je smetala nesnosna vrućina koja je zahvatila i šumadijski deo Srbije.
– Izgleda da je tačna ona narodna da kiša zaobilazi Kragujevac, primećuje Hren, Zagrepčanin, koji je, 70-ih prošloga veka, završio Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu, a potom učestvovao u snimanju oko 65 filmova, među kojima je i čuvena Šindlerova lista, koja je okićena većim brojem Oskara
Oni koji dosad nisu učestvovali u snimanju nijednog filma su onih 1.200 statista iz Kragujevca, među kojima ima i Zastavinih radnika, nezaposlenih, studenata, i srednjoškolaca i svih ostalih koji bi da zarade koji dinar, ali i iskuse i oprobaju se u nečem novom, o čemu će potom pričati dok su živi.
Radnik Zastavine fabrike oružja Bratislav Đorđević za naš list kaže da se za statiranje u Titaniku prijavio iz radoznalosti. Dodaje da ima sina koji je nedavno završio Fakultet dramskih umetnosti, u klasi Dragana Petrovića Peleta, te da je hteo da i sam oseti kako u praksi izgleda „glumački“ poziv. Tvrdi da na snimanje a nije došao zbog novca.
– Ma kakav novac, tih 20 evra su sitne pare za boravak na mestu snimanja od jutra do kasnih popodnevnih ili večernjih sati. Bio je razgovor u društvu u fabrici, da se prijavimo za snimanje Titanika. Prijavili smo se i oni su nas pozvali. U principu je dobro, osim što ovo sunce smeta, kaze Đorđević i pojašnjava da statisti nemaju nikakvih kontakata sa režiserom i glumcima.
– Mi samo popunjavamo rupe i pravimo svojevrsni dekor glumcima dok snimaju određene scene, veli on skromno.
Oružar Dušan Vuković kaže da je nedavno bio na snimanju, dok je posle radio na svom radnom mestu u fabrici. Dosada je na snimanju bio angažovan tri dana, i mahom je šetao, nosio rekvizite, udarao čekićem po nekoj plastici, koja u filmu „glumi“ gvožđe.
– Prijavio sam se i iz radoznalosti i zbog para. Tih 2.000 dinara dnevno koliko dobijaju statisti nije zanemarljiv novac. Siguran sam da se oko 90 odsto statista i onih koji rade razne pomoćne poslove prijavilo zbog novca, ističe Vuković. Dodaje da je snimanje serijala za njega sasvim novo iskustvo, nakon kojeg će na film gledati drugačije nego do sada.
Za statiranje u Titaniku prijavila se i kragujevačka srednjoškolka A.L. koja je tu da bi, preko leta zaradila koji dinar za džeparac, ali i da bi stekla novo iskustvo, jer nikad se ne zna gde će koga život da nanese, posebno u njenim godinama.
Lokalna samouprava shvatila značaj snimanja
Filmska ekipa zadovoljna je saradnjom sa gradskom upravom, koja je u potpunosti shvatila komercijalni i marketinški značaj snimanja filma u njihovom gradu. „Članovi naše ekipe borave u ovdašnjim hotelima, čije smo kapacitete gotovo potpuno ispunili. Učesnici u snimanju ostavljaju novac po ovdašnjim restoranima i radnjama mi tu plaćamo poreze i doprinose, tako da i Kragujevac i država imaju veli korist od ovoga što radimo. Najvažnije je, ipak, što zapošljavamo ljude. U Kragujevcu smo, tako, barem na nekoliko nedelja angažovali 1.200 ljudi, koji će tokom snimanja serijala zaraditi, za naše prilike, solidne honorare, koji iznose oko 20 evra dnevno, ističe Miško Stevanović.
More u Šumadiji
Pojašnjavajući kako će Knežev arsenal da liči na Belfast, direktor filma Miško Stevanović pojašnjava da će specijalnim efektima i kompjuterskim animacijama, iznad zelenog panoa, koji mesto snimanja odvaja od ostatka starog dela Zastave, biti „docrtano“ more. Na samom brodogradilištu, animacijom će biti dodati i brojni kranovi, tako da će taj deo Zastave, sa morem i šumom kranova i drugih uređaja, na filmu zaista podsećati na brodogradilište u Belfastu. „Ni Kragujevčani neće prepoznati Arsenal, kad serijal bude počeo da se prikazuje, kaže Stevanović, napominjući da će serijal o gradnji Titanika konačno biti završen u januaru naredne godine, nakon čega ce moći da ga vide gledaoci širom sveta. Serijal će, najverovatnije, biti prikazan u dvanaest jednosatnih epizoda.
Deo evropske industrijske baštine
Na snimanju Titanika, barem prema utiscima povremenih kibicera, nema ni gužve, ni galame. Svi, čini se, znaju svoj posao i na mestu za snimanje su kada je to potrebno. U delu Arsenala u kojem se ne snima smeštene su pokretne kamp prikolice, toaleti, kuhinje, mesta za odmor ispod krošnji drveća u parku koji, zajedno sa fontanama i spomenicima, krasi taj deo Zastave, na kojem je, sredinom 19. veka, osnovano prvo industrijsko preduzeće u Srbiji i na Balkanu (Topolivnica). Ono je deo ne samo srpske, nego i evropske industrijske baštine. Prvi upravnik Topolivnice u Kragujevcu bio je Francuz Šarl Lubri, a u livenju prvih topova u njoj učestvovali su topolivci iz Nemačke, Češke. Slovačke i drugih delova tadašnje Austrougarske. Potomci mnogih od njih i danas žive u Kragujevcu. Taj deo Zastave, kraj kojeg se nalaze Stara (Miloševa) crkva i zdanje Stare srpske skupštine, gde su tokom 19. veka donesene najznačajnije odluke za razvoj moderne srpske države (doneti Sretenjski, Namesnički i Turski ustav, pročitane i prihvaćene odluke Berlinskog kongresa o konačnom osamostaljenju Srbije…) deo je dvorskog kompleksa Obrenovića, iz prve polovine 19. veka i nosi naziv Milošev venac, a prostire se i sa druge, desne strane Lepenice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
