Knjiga posvećena zavičaju, s ljubavlju

Sada to, nekada letnjikovac generala Jovana Belimarkovića, kraljevog namesnika za vreme maloletnog kralja Aleksandra Obrenovića, sagrađen krajem 19. veka. Sadašnji povod „svež“ je samo jednu deceniju. Pre toliko vremena pojavila se knjiga „Voda u tradiciji i životu Vrnjačke Banje“, delo Jelene Borović Dimić, a izdavač je Zavičajni muzej Zamka kulture. Publikacija se nalazi u malobrojnim bibliotekama „onih koji su prepoznali njenu vrednost i pomogli njeno štampanje, kao i kod davalaca podataka na terenu“.

– O knjizi se malo zna, jer nije imao ko da je promoviše, a ni izdavač joj nije velika kuća, komentariše Borović Dimić sudbinu svog dela i dodaje da je „ova monografija trebalo da bude samo prvi deo priče o Banji, drugi deo predstavlja monografija „Tragovi trajanja – kulturno nasleđe Vrnjačke Banje“, koja je izašla 2005. godine, a treći deo je „Jedna kuća, jedna priča – graditeljsko nasleđe Vrnjačke Banje“, koja je pripremljena ali nema izdavača“. Sve tri publikacije zajedno bi trebalo da budu kulturno-istorijska karta kraljice kontinentalnog turizma.

– Motiv da napišem prvu monografiju jeste vrednost vode za Vrnjačku Banju, jer je, upravo, zahvaljujući vodi izgradila identitet banjskog lečilišta. I za običnu vodu lekari su nekada govorili da ni ona nije obična, već da je aromatični čaj od lekovitih trava koji sa Goča dovodi ovde. Za termomineralnu vodu znali su i Rimljani i o tome svedoči rimski novac nađen prilikom njene kaptaže još 1924. godine. Pored njenih bočnih izvora u koritu Vrnjačke reke nađene su kremene alatke, pa može da se pretpostavi da su bili poznati i praistorijskim ljudima koji su naseljavali ovu teritoriju u mlađe kameno doba na obali Zapadne Morave, kojima se dolina Vrnjačke reke bila najbliža komunikacijska linija sa izvorištima sirovina kamena na Goču i njegovim ograncima, objašnjava autorka priče o vodama u tradiciji i životu Vrnjačke Banje koja je namenjena „stručnoj i široj javnosti, svima onima koji žele nešto više da saznaju o Vrnjačkoj Banji, ali i vodama uopšte“.

Autorka je na ovom projektu radila sedam godina. Radeći na projektu „Rekognosciranje gočkog zaleđa“ došla je do obilnog materijala koji je objedinjen pod naslovom prve publikacije.

– U knjizi se na jednom mestu nalazi sve što je istraživanjima urađeno vezano za običnu i mineralnu vodu i njenu ulogu u tradiciji i životu Vrnjčana, kratko Jelena upućuje u sadržaj knjige. Sve ostalo prepušta čitaocima, ako im se posreći da dođu do ove publikacije koja je podeljena u dva dela. U prvom se govori o običnoj a u drugom delu o mineralnoj vodi. Drugi deo je posebno interesantan jer „daje opšte odrednice o mineralnoj vodi, hidrogeološke predispozicije, istorijat kaptiranja svih izvora i kupatila, nova potencijalna izvorišta, flaširanje vode, lečenje mineralnim vodama, itd“. Nedavno je u Zamku kulture završen Međunarodni festival klasične muzike „Vrnjci“. Iza njih ostali su koncerti poznatih muzičara, ali i mladih vrnjačkih talenata, predavanje, projekcije muzičkih i dokumentarnih muzičkih filmova i tri izložbe – promotivna za muziku, kulturno istorijsko nasleđe Vrnjačke Banje i Srbije.

– Zamak kulture se, još uvek, bori da zauzme mesto koje zaslužuje, u prvi plan ističe aktivnosti svoje institucije direktorka Jelena Borović Dimić. Knjigu koju je posvetila zavičaju s ljubavlju, možda neko nekada i pronađe.