Ko je i šta je „založni poverilac“?

Na primer, jedan od čestih mehanizama pljačke u privatizaciji bio je da kupci preduzeća podignu kredite za svoje potrebe, ali ne stave svoju imovinu pod hipoteku, nego imovinu kupljenog preduzeća. Ovakvo ponašanje su tolerisale Agencija za privatizaciju i druge državne in stitucije odgovorne za kontrolu privatizacije, a nakon što bi nerazumno zaduživanje odvelo preduzeće u stečaj, tolerisanje štetnog postupanja su nastavljali privredni sudovi i stečajni upravnici. Ipak, po sadašnjem Zakonu o stečaju, opterećenje imovine kupljenog preduzeća za kredite koje koriste kupci makar je bilo u „sivoj zoni“, pa smo imali makar nekakav osnov da se borimo. Međutim, Predlogom izmena i dopuna Zakona o stečaju koje je donela decembra prošle godine, i čije je usvajanje zastalo zbog raspisivanja izbora, Vlada je htela da legalizuje ovu praksu.

Objasniću problem na primeru „Trudbenik gradnje“.

„Trudbenik gradnja“ doo je privatizovana 25. marta 2008. godine, od strane preduzeća „Monterra“ doo iz Beograda, vlasnika Dragana Kopčalića. Ulaskom novog vlasnika prvo je izvršen popis pokretne i nepokretne imovine i gotovo odmah je počeo konstantan problem oko obračuna zarada, da bi već krajem godine došlo i do problema sa redovnom isplatom. Krajem godine novo rukovodstvo je počelo i sa zatvaranjem, ili preuzimanjem pojedinih objekata „Trudbenik gradnje“, odnosno radnih jedinica „Budućnost“ Smederevo, Betonjerke „Sava“ i drugih, dok smo istovremeno gubili stare poslove, a novi nisu zaključivani. Oktobra 2008. godine novi vlasnik je dao dvadeset otkaza radnicima, ali ne zato što su loše radili, nego zato što nisu pristali da se isele iz smeštajnih kapaciteta u Ulici Jurija Gagarina 139. Ukratko, ostajali smo i bez poslova, i bez sredstava za rad i ljudstva. Bilo je jasno da je „Monterra“ kupila „Trudbenik gradnju“ ne da bi nastavili i unapredili rad, nego zbog „Trudbenikovih“ nekretnina.

Početkom jula 2009. godine novi vlasnik „Trudbenik gradnje“ počinje da otuđuje i kamione, koje su posle radnici viđali da obavljaju poslove sa njima na tuđim gradilištima. Već tada radnici počinju da traže od rukovodstva sindikata da pokrene aktivnost i zaštiti njihova prava na zarade, na zdravsveno osiguranje. Pokrenuli smo jednodnevni štrajk koji je rezultirao dogovorom, ali u narednih mesec dana je isplaćena samo jedna zarada, a ostalo iz dogovora nije ispoštovano. Međutim, tada smo već bili organizaciono sposobni da odgovorimo na sve probleme koje je poslodavac nametnuo svojim ponašanjem i neispunjenjem zakonskih i ugovornih obaveza. Pošto smo dobili informaciju da su dva miksera za beton oduzeta zbog neplaćanja lizinga, i pošto je odavno bilo jasno da je sigurnost radnika svakim korakom vlasnika sve više ugrožena, pripremili smo kolege na žestok odgovor. U skladu sa Zakonom o štrajku smo zakazali početak štrajka za 24. avgust 2009. godine.

Uoči samog štrajka smo saznali da ne branimo samo zarade i doprinose. Došli smo do dokumentacije, založnih izjava iz kojih smo saznali da je celokupna imovina na glavnoj lokaciji naših pogona u Krnjači založena kao obezbeđenje za „Monterrine“ kredite. Rukovodstvo sindikata je na sastanku 21. avgusta 2009. godine razgovaralo o ovoj situaciji i konstatovali smo da: „Ovakvim postupanjem novog vlasnika, otuđenjem sredstava za rad i opterećenjem imovine, ostajemo nesamo bez zarada već da ostajemo zasigurno i bez radnih mesta“.

O svemu ovome obavestili smo naše matično preduzeće „KMG Trudbenik“, Agenciju za privatizaciju i Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja – da ovakvo postupanje novog vlasnika neminovno vodi „Trudbenik gradnju“ u likvidaciju. Tražili smo da se sprovede kontrola kupoprodajnog ugovora sa „Monterrom“. Ne obazirući se na naša upozorenja, „Monterra“ sredinom septembra, nakon što je štrajk već bio počeo, zalaže za svoje potrebe i „Trudbenikov“ smeštajni kapacitet u Ulici Luneta Milovanovića 6.

„Monterra“ je kao jedini član privrednog društva „Trudbenik gradnja“, u funkciji skupštine društva donela sledeće odluke opterećenja i raspolaganja imovinom „Trudbenik gradnje“:

§ Radi obezbeđenja potraživanja koje Raiffeisen Banka ima prema „Monterri“, po ugovoru o kreditu, založeni su objekti na KP 1047/6 KO Krnjača (proizvodni kapaciteti), i to u visini glavnice od 2.000.000,00 EUR, sa ugovorenim kamatama, što je realizovano založnom izjavom od 19. avgusta 2009. godine.

§ Na sličan način, na osnovu založne izjave „Trudbenik gradnje“ od 3. marta 2009. godine, založen je samački hotel u Ulici Jurija Gagarina br. 139 u Novom Beogradu (smeštajni kapacitet), radi obezbeđenja duga „Monterra“ prema Societe Generale banka Srbija u visine glavnice duga od 3.000.000,00 EUR.

§ Radi obezbeđenja potraživanja Erste Banka AD Novi Sad prema firmi „Mont – finish“ doo iz Beograda (povezano lice sa „Monterrom“), uknjiženo je založno pravo na nekretnini „Trudbenik gradnje“ na KP 13513/1 KO Beograd 3 (takođe smeštajni kapacitet, Ulica Luneta Milovanovića br. 6), Rešenjem Dn. br. 12964/09 od 10. septembra 2009. godine.

Pritom se slobodno može reći da je sa ovim opterećenjem imovine i kreditima koji su po tom osnovu podignuti, „Trudbenik gradnja“ ustvari kupila samu sebe.

Ni jedna institucija nadležna da kontroliše privatizaciju i istraži zloupotrebe u poslovanju nije radila svoj posao, pa „Trudbenik gradnja“ 13. jula 2011. godine odlazi u stečaj. A mi smo za svoj štrajk i napore da sprečimo propast „nagrađeni“ prvo otkazima, a onda i stečajem firme za koju smo se borili. Ja i još trojica kolega iz Štrajkačkog odbora podneli smo krivičnu prijavu za namerno izazivanje stečaja i nesavesno poslovanje u privredi protiv Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, Agencije za privatizaciju, statutarnih zastupnika „Monterre“ i statutarnih zastupnika „Trudbenik gradnje“. Postupci još uvek nisu krenuli sa mrtve tačke.

Stečajni upravnik priznaje hipotekarne zaloge. Stečajnom upravniku je ukazano na nezakonitost predmetnih hipoteka, da one predstavljaju povredu kako ugovornih tako i zakonskih odredaba i kršenja prava i zakona, čime se onemogućava naplata radnika – poverilaca i uskraćuju njihova ustavna i zakonska prava na rad i zaradu. Ove hipoteke su pred Privrednim sudom u Beogradu osporili radnici koji su bili u štrajku. Stečajni sudija je odgovorio da ne može biti kolektivnog osporavanja, već da osporavanje mogu vršiti samo pojedinci, tako da sam na kraju, ispred bivših radnika „Trudbenik gradnje“, kao zamenik predsednika štrajkačkog odbora, morao lično da ospotim potraživanje banaka.

Od tada počinje borba svim pravnim sredstvima. Pišemo Agenciji za privatizaciju kako bi ona trebalo da pokrene spor pred Privrednim sudom za osporavanje hipoteka, kao i stečajnom upravniku u „KMG Trudbeniku“ (naše matično preduzeće koje je u međuvremenu političkom odlukom takođe ugurano u stečaj da bi se prikrila pljačka u privatizaciji „Trudbenik gradnje“), kao i povereniku koga je Agencija ovlastila da u njeno ime vodi stečaj. Obratili smo se preko našeg advokata i javnom pravobraniocu i javnom tužiocu. Pravobranilaštvo se do dan danas nije oglasilo po našem zahtevu, a javni tužilac nas je pozvao na razgovor sredinom septembra 2012. godine, da bi u decembru poslao obaveštenje kako u tom predmetu Javno tužilaštvo nema javnog interesa da vodi postupak. Podneli smo i ustavnu žalbu za hipotekarne kredite, koja je i dalje na postupanju pred Ustavnim sudom…

Borba je teška i neravnopravna, ali borićemo se dokle god budemo imali prostora. Ne znam koliko dugo ćemo ga još imati, jer Predlogom zakona o izmenama i dopunama Zakona o stečaju iz decembra prošle godine Vlada je ovakve hipoteke htela da legalizuje u postupku stečaja. Ukoliko se takav zakon usvoji, guranje privatizovanog preduzeća u stečaj kroz zaduživanje koje koristi kupac, davaće bankama pravo u stečaju kao takozvanim „založnim poveriocima“. Ovim predlogom je osnažena pozicija takvih poverilaca, kojih ima mnogo, jer kao što sam na početku rekao ne radi se samo o „Trudbenik gradnji“ nego o jednoj ustaljenoj praksi. Iako u zakonima i ugovorima o privatizaciji jasno stoji da se privatizacija vrši u interesu oživljavanja preduzeća i privrede, kupcima se dozvoljava da kupljena preduzeća zalažu kao nekretnine, banke nemaju nikakav problem da uspostavljaju takve hipoteke, a novi Zakon o stečaju, ako bude usvojen, dodatno će zaštititi ovakve poslove kroz stečaj. U čijem intersu je legalizacija „založnih poverilaca“ i poslova koji su upropastili ono što je u privatizaciji trebalo oživeti?

Nije u interesu radnika!

Autor je bivši potpredsednik Štrajkačkog odbora „Trudbenik gradnje“, predsednik Udruženja radnika i prijatelja „Trudbenika“