Zatvorski lekari u najvećim zatvorima u Srbiji u većini slučajeva nisu osuđenike podvrgli neophodnim dijagnostičkim metodama, niti su im omogućili neophodne specijalističke preglede, a čak petini osuđenika koji su izneli pritužbe nisu obezbedili ni adekvatnu terapiju, pokazalo je istraživanje pritužbi osuđenika kazneno-popravnih zavoda u Nišu, Sremskoj Mitrovici, Požarevcu i beogradskoj Padinskoj skeli na propuste u lečenju. Ispitivanje rada zdravstvenih službi u najvećim zatvorima u Srbiji kroz pritužbe osuđenika obavio je niški Centar za ljudska prava u proteklih godinu dana.
– Kao i svaki drugi pacijent u Srbiji, i osuđenik ima garantovano pravo na odgovarajuće lečenje. U proteklih godinu dana pratili smo tok lečenja i ispitivali osnovanost 19 pritužbi koje su nam dostavljali osuđenici iz ova četiri zatvora. Ustanovili smo da je samo u tri od 19 slučajeva osuđenicima blagovremeno postavljena dijagnoza i primenjena potrebna terapija – kaže Lidija Vučković, koordinatorka niškog Centra, koji godinama obavlja monitoring uslova zatvaranja u zavodima u Srbiji.
Prema navodima Centra, u 11 slučajeva, kada se bolest javila tokom izdržavanja kazne, uočeno je da zdravstvena služba Zavoda nije primenila neophodne dijagnostičke procedure. U 10 slučajeva osuđenicima nije omogućen ni specijalistički pregled kod lekara druge specijalnosti. Kod osam osuđenika primenjene su potrebne dijagnostičke procedure, ali posle toga u pet slučajeva nije primenjena odgovarajuća terapija. U dva slučaja terapija nije primenjena, jer zdravstvena služba Zavoda nije imala lekove, ali uprkos tome, porodice osuđenika nisu upoznate sa mogućnošću da same nabave lek koji je potreban.
U Centru dodaju da im nije poznato da postoje podaci o učestalosti i vrsti oboljenja u zatvorskim uslovima u zemljama u tranziciji, ali da su ih oni pri ovom istraživanju „mapirali“ kod osuđenika koji su im se obratili. Oni najčešće boluju od tuberkuloze (tri slučaja), srčanih oboljenja (dva) i učestalih alergija (dva slučaja). Osuđenici su imali i pseću pantljičaru, šećernu bolest, hiperfunkciju štitne žlezde, tumor kože, proširene vene, kilu, obostrano oštećenje sluha, neadekvatnu invalidsku protezu ili veliku inficiranu ranu, jer bezazlena povreda nije bila ispravno tretirana. Zabeležen je i slučaj posttraumatskog stresnog poremećaja („vijetnamskog sindroma“), kao i ozbiljne psihijatrijske bolesti „koja nije prepoznata, što je za posledicu imalo višestruke pokušaje samoubistva“.
Preporuke
U preporukama zatvorskim zdravstvenim službama, niški Centar za ljudska prava navodi neophodnost da one u svakodnevnom radu strogo poštuju procedure za postavljanje dijagnoze i sprovođenje terapije, obavezno upućuju osuđenika kod lekara drugih specijalnosti ukoliko je to neophodno, kao i da redovno obezbeđuju potrebne lekove. Centar predlaže i nove mere: detaljan pregled i anamneza prilikom prijema osuđenika, redovan tromesečni pregled, kao i obavezno uključivanje psihijatra u takve preglede.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
