Odluka Rusije da posle devet godina ukine zabranu izvoza crnog kavijara (ikre jesetre) u države Evropske unije izazvala je oduševljenje gurmana „dubokog džepa“ koji su spremni da izdvoje i pet hiljada evra da bi se domogli tog sinonima za sladak život. Prema rečima zvaničnika Savezne agencije za ribarstvo u Moskvi, u početku će građanima EU stizati samo oko 150 kilograma delikatesa, čiji naziv u bukvalnom prevodu s persijskog znači „kolač snage“, zbog smanjenja ribljeg fonda.
Iako se „pomama“ za kavijarom neretko dovodi u vezu s carskom Rusijom, pisani izvori upućuju na zaključak da su drevni Egipćani i Feničani bili prvi koji su otkrili „recept“ za čuvanje riblje ikre, kako bi preživeli ratove, gladne godine i dugotrajne plovidbe. Neki istoričari, takođe, smatraju da se „kolač snage“ mogao pronaći i na trpezi starih Grka, ali ne postoje valjani dokazi za takvu tvrdnju.
Tokom srednjeg veka mnoge države uvele su takozvana „prava na kavijar i ulov jesetre“. Ilustracije radi, u Rusiji, Kini, Danskoj, Francuskoj i Engleskoj ribari su bili obavezni da ulov najpre ponude vladaru u zamenu za određenu nadoknadu, a podanici koji su želeli da pecaju na delovima reka bogatim jesetrom morali su da traže zvaničnu dozvolu od vlastodržaca.
U doba renesanse slava kavijara dostigla je svetske razmere, što je inspirisalo književnike na Starom kontinentu, uključujući Šekspira, koji taj sinonim za luksuz koristi u planetarno poznatoj tragediji Hamlet kao alegoriju za vrhunsku umetnost. Tako zlosrećni danski kraljević opisuje jednu pozorišnu predstavu kao „kavijar za prost svet“. Sličan motiv pronalazimo i u Servantesovom Don Kihotu.
Kad je reč o Rusiji, jedno od vodećih mesta na listi ljubitelja „kolača snage“ nesumnjivo pripada caru Aleksandru Prvom Romanovom (vladao od 1801. do 1825), koji je podstakao imućne sunarodnike da uvedu ritual konzumiranja kavijara kao predjelo ili za doručak, uglavnom kao namaz na kriškama hleba, serviran u životinjskom rogu. Pomenutu praksu nastavili su potonji ruski vladari, a popularna priča kaže da je poslednji među njima, Nikolaj Drugi Romanov (vladao od 1894. do 1917), uveo pravilo koje je predviđalo da od ribara dobija ukupno 11 tona kavijara godišnje.
Mada je bolješevička revolucija, koja se odigrala 1917, označila raskid s prošlošću i predstavljala preduslov za proglašenje Sovjetskog Saveza pet godina kasnije, ruski kavijar je uspeo da „preživi“ talas promena, te da u potonjim epohama porazi konkurenciju u drugim državama. Kao dokaz za takvu tvrdnju čuveni kuvari i hedonisti navode holivudske filmove, gde taj delikates predstavlja neizbežan „detalj“ na trpezama milionera, koji se po pravilu žene siromašnim lepoticama – i žive srećno do kraja života, uz kavijar, naravno!
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
