Koliko bi novac usmeren za EXPO značio Hitnoj pomoći?

Prema njihovoj računici, samo za taj novac Srbija bi mogla da dobije 350 novih saniteta, 10 medicinskih helikoptera, da zaposli više lekara i tehničara, da modernizuje centre i službe hitne pomoći u svim gradovima, da ima digitalni sistem praćenja vozila i brže intervencije, da dolazak ekipa bude za manje od osam minuta u gradu, a u selu za manje od 15 minuta.

Rezultat toga, kako kažu, bilo bi hiljade spašenih života svake godine.

“Bez izložbi, ali sa sigurnošću da će pomoć stići na vreme“, napisali su nedavno na društvenoj mreži X.

Samo 10% sredstava planiranih za EXPO 2027 (oko 1,78 milijardi evra) dovoljno je da Srbija dobije najsavremeniju službu hitne pomoći u regionu:

350 novih saniteta + 10 medicinskih helikoptera
Modernizovani centri/službe hitne pomoći u svim gradovima

— Zbor zdravstvenih radnika Srbije (@ZborZdravstvo) August 9, 2025

Podsetimo, EXPO je procenjen na ukupno 139,6 milijardi dinara. Zapravo, između 1,2 i 17,8 milijardi evra, ali to nije sve za Ekspo, već za projekat pod nazivom „Skok u budućnost – Srbija 2027“.

Zbog ove specijalizovane izložbe Srbija je posebnim zakonima suspendovala brojne postojeće zakone kako bi se procedure ubrzale i radovi bili gotovi na vreme. Projekat EXPO od samog početka prate brojne kontroverze. Stručna javnost negodovala je zato što je ovaj projekat izuzet iz standardne zakonske procedure i što je za njega uveden leks specijalis.

Anesteziolog i član Zbora zdravstvenih radnika Srbije Rade Panić kaže za Danas da je Zbor zdravstvenih radnika Srbije izašao sa podacima koji bi morali da zanimaju svakog građanina Srbije, a cene saniteta i helikoptera uzete su sa interneta.

“Poznato je da je novac od prosvete i zdravstva prebacivan za račun EXPO. Građani najbolje znaju kako im je kada treba da dođu do zdravstvene usluge, a dešavanja sa SHMP u Beogradu su skoro pa redovna. Novac se troši na neku izložbu od koje korist mogu da imaju samo oni koji se bave građevinom u mutnim vodama, dok građani ostaju uskraćeni za hitnu medicinsku pomoć, koja često znači izbor između života i smrti ili teških posledica po zdravlje”, ističe Panić.

Neophodno je, dodaje on, apostrofirati da je veći problem organizacije zdravstvene zaštite u smislu neophodnog kadra.

“Prosečna starost lekara specijalista u ustanovama iz plana mreže je 51 godina, a u zavodima za urgentnu medicinu 53 godine. Pravu sliku stanja kapaciteta Hitne medicinske pomoći i Zavoda za urgentnu medicinu radi Institut Batut. Urgentna medicina je godinama deficitarna specijalizacija. Usled nedostatka srednjeg kadra pojavljuje se puno prekvalifikovanih radnika sa vrlo upitnim obrazovanjem i veštinama koje su potrebne za adekvatno obavljanje posla. Sve ukupno govoreći, zdravstvo je ostavljeno na milost i nemilost da se snalazi kako zna i ume, dok se vlastodršci ophode bahato i gledaju kako od svega, pa i od zdravstva da stave neki, a često baš mnogo dinara na svoj privatni račun”, naglašava naš sagovornik i dodaje da građani moraju da biraju da li su za EXPO ili za funkcionalnu SHMP koja će im na vreme i u punom obimu pružiti zdravstvenu uslugu.

„Potrebne su sistemske promene i pozivanje na odgovornost svih onih koji su zloupotrebom službenog položaja ili nečinjenjem doveli do trenutnog stanja u zdravstvenom sistemu“, istiće Panić.

On podvlači da je Srbiji potreban i zakon o transportu pacijenata između dve zdravstvene ustanove, jer kako ističe, to sada nije nikako regulisano.

„Problem je ko ide u pratnji pacijenata. Problem je opremljenost saniteta. Problem je što nam usmeno kažu da mora da se najavi i obezbedi prijem, a to bi moralo da ide na uput. Svaka ustanova organizuje po svom nahođenju. Nije regulisana tematika”, navodi anesteziolog, dodajući da nije siguran ni da se nešto radi po pitanju zakona o hitnoj medicinskoj pomoći, budući da je Srbija jedina u regionu koja ga još uvek nema.

Na neophodnost zakonske regulative o Hitnoj medicinskoj pomoći ukazuje i poslanica Narodnog pokreta i specijalista ginekologije i akušerstva Snežana Rakić.

„Važno je da se naprave novi centri, da se ulaze u helikoptere, sanitete, evo u Beogradu se dosta ulaže u novu zgradu Hitne pomoći, međutim ima jedan deo koji treba da se odradi a to je zakonska regulativa. Zakon o hitnoj pomoći bi trebalo da je u skupštinskoj proceduri, mi smo kao poslanici par puta insistirali na tome, pisali su nam ljudi iz Hitne pomoći. Regulativa mora da postoji da bi sve funkcionisalo kako treba. Zna se tačno šta je stepen hitnosti, u kom momentu mora da se reaguje ne samo u Hitnoj pomoći nego i u bolnici generalno“, kaže Rakić.

Ona ocenjuje da je nedostatak zdravstvenog kadra ozbiljan problem.

„Ljudi misle da je obično sve u parama i kupovini saniteta, ali ako nemate dovoljan broj osoblja, tehničara, ako nemate doktore vi ste onda praktično u jednom nezavidnoj situaciji. Vi morate da imate kompletne ekipe koje izlaze na teren. Beograd je jedna priča, ali u unutrašnjosti taj sistem dosta drugačije izgleda. Poenta priče je da svuda, u svim mestima u Srbiji obezbedite da služba hitne pomoći funkcioniše na isti način i da svi imaju isti nivo zdravstvene zaštite“, zaključuje Rakić.