„Socijalistička partija Srbije treba jasno da kaže građanima i svim drugim političkim opcijama da će Kosovo i Metohiju braniti svim sredstvima. Jer Kosovo je rodno mesto Srbije i niko nema pravo da kaže da se neće ratovati za Kosovo i Metohiju“ – ovo je izjavio Ivica Dačić, ali ne ove nedelje, nego 3. decembra 2006, kada je na unutarstranačkim izborima porazio Milorada Vučelića i postao naslednik Slobodana Miloševića na mestu vođe SPS.
Tada je Dačić još rekao i da će „svim sredstvima“ braniti očuvanje Republike Srpske i istakao da, ako i Crna Gora i Kosovo imaju pravo na referendum, onda to pravo ima i RS, koju će takođe braniti svim sredstvima. Delegatima SPS je kazao da novi (važeći) Ustav nikad ne bi bio usvojen da nije bilo DSS, SRS i SPS, koji je u (tadašnjem) parlamentu podržavao manjinsku vladu Vojislava Koštunice sa jednim, najvećim ciljem: rušenje Demokratske stranke sa vlasti. Delegati kongresa tada su usvojili i Rezoluciju o istorijskoj ulozi Slobodana Miloševića, dokument koji je nemoguće naći na sadašnjoj internet strani SPS, čiji se deo posvećen istoriji nalazi „u pripremi“. U Rezoluciji je bilo istaknuto da su „milioni glasova na izborima u poslednjoj deceniji 20. veka, divljenje slobodnog sveta i prisustvo gotovo milion građana na Miloševićevoj sahrani, dovoljna potvrda da ni on ni borba koju je vodio, nisu prošli bez podrške nacije i zahvalnosti naroda“.
Bilo je to samo pre pet godina, a ove nedelje Dačić je podsetio da su sve primedbe na njegove izjave o podeli Kosova, odnosno, kako je kasnije objasnio o razgraničenju, neosnovane jer je SPS kada je bio na vlasti, pokrajinu branio i oružjem.
Istog dana (utorak) u Briselu, nakon četvrte pregovaračke runde Beograda i Prištine, na pitanje novinara da li Evropska komisija kao uslov za članstvo Srbiji u EU postavlja rešenje odnosa s Kosovom, Nataša Batler, portparolka u EK, izjavila je da „Srbija da bi ušla u EU treba da normalizuje svoje odnose s Kosovom“. Ona je dodala da to spada u „jasna politička merila iz Kopenhagena o dobroj regionalnoj saradnji među susedima, a to važi i za Srbiju“.
To po čemu se pojam podele razlikuje od pojma razgraničenja, verovatno treba tumačiti analogno transformaciji samog Dačića i njegovih socijalista – od retorike s početka teksta do sadašnjeg njegovog „podela je kad se Srbiji otima KiM, dok je razgraničenje rešenje za pat poziciju u kojoj Srbija ne može da nametne suverenitet Prištini, koja to isto ne može da učini na severu Kosova“.
Dve godine pre nego što je Dačić izabran za Miloševićevog naslednika, ideja o podeli Kosova bila je aktuelizovana planom predsednika Borisa Tadića o dva entiteta, i predstavljala je, po nekim stranim analitičarima, kao što je Džejms Lajon iz Međunarodne krizne grupe, skriveni cilj srpske politike na kome se intenzivno radilo.
„Skoro dve decenije sam ubeđen da je Kosovo rak Srbije i da ga treba odrezati, a pri tom spasti Pećku patrijaršiju, Dečane, Gračanicu i kosovopoljsko etničko područje oko Gračanice. Milošević i većina srpskih političara, uključujući i one iz opozicije, nisu imali hrabrosti za tu ’nacionalnu izdaju’, pa se kosovsko pitanje rešava vojskom i policijom. Sada je sa kosovskim Albancima neminovan rat ili kapitulantska postepena predaja Kosova Albaniji“, napisao je Dobrica Ćosić, neizbežni tvorac ideje o podeli Kosova, 6. juna 1993. godine, kako se navodi u njegovoj memoarskoj knjizi Kosovo. Zanimljivo je da tri godine kasnije, 1996, zalaganje akademika Aleksandra Despića za podelu pokrajine, nailazi na žestoku osudu Miloševićeve vlasti. Smatra se da je ideju razgraničenja najtemeljnije razradio ekspert za prostorno planiranje Branislav Krstić, kome se pripisuje da nije zagovornik podele nego etničke ravnoteže.
Dušan Bataković, bivši Tadićev savetnik i bivši član pregovaračkog tima za Kosovo, autor je predloga o kantonizaciji Kosova, koji datira iz 1998. godine. Koliko je poznato, taj predlog su pre početka rata 1999. godine odbili međunarodni zvaničnici, a potom su, takođe bez uspeha, pokušali da ga realizuju predstavnici Srba u Prelaznom veću Kosova i u izvesnom smislu Srpska pravoslavna crkva. Batakovićev plan je predlagao da gradovi na Kosovu budu pod mešovitom albansko-srpskom upravom, a da kantonima budu obuhvaćena uglavnom agrarna područja sa srpskom većinom kojima bi bili dodati srpski manastiri s imanjima koja su imali do rata 1941, odnosno, do konačne eksproprijacije posle Drugog svetskog rata. „Još 1998. godine, kao istoričar koji dobro poznaje prošlost Kosova, imao sam uvid u kontinuitete međuetničkih odnosa, njihovu evoluciju i razne mene, a potom i kao neko ko je silom prilika uvučen u rešavanje političkog statusa Kosova, ja sam, tražeći načina da se izbegne nova vrsta sukoba, koji ni do danas ne prestaju, zamislio projekt kantonizacije Kosova. To je projekat koji je tada malo ljudi podržalo, a bilo je nekoliko novih momenata vrlo važnih za političko razrešenje ovog teškog kosovskog čvora“, kaže Bataković. Inače, Nebojša Čović je kao potpredsednik Vlade Srbije i lider Socijaldemokratske partije maja 2001. predložio da na Kosovu budu stvorena dva entiteta – srpski i albanski, pri čemu bi ovaj drugi bio pod zaštitom međunarodnih snaga, a srpski pod zaštitom jugoslovenske vojske i policije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
