Kraće za 130 kilometara

Skela je u vlasništvu Žike Sekulića iz Rama, koji je nastavio porodičnu tradiciju skelarenja, koja traje već 90 godina bavljenja ovim starim zanatom.

Žika Sekulić je vlasnik skele. Još deset godina, pa će moći da proslavi ceo vek koliko je ovaj zanat u njegovoj porodici.

– Moj deda je 1920. došao u Ram iz Brazila, gde je otplovio iz Crne Gore, i postao skeledžija. Punih 40 godina, bavio se time, pa je posao preneo na sina. Od 1984. godine kada mi je poginuo otac u 51. godini života u saobraćajnoj nesreći u Sloveniji, posao sam preuzeo ja. Ostavio sam posao diplomiranog ekonomiste i preuzeo sam porodičnu tradiciju prevoza putnika skelom preko Dunava – govori Žika. – Nadam se da će ostati u porodici. Imam četvoro dece, najmlađi sin bi mogao da nastavi tradiciju. Ali, teško je to, kad se odavde svi sele… Znate koliko je posla bilo pre.

Skela Ram – Stara Palanka radi tokom cele godine. Zimi obrne četiri „kruga“ dnevno, a leti pet. Trenutno, prema letnjem redu vožnje prvi polzak iz Rama je ujutru u šest a zadnji povratak iz Stare Palanke u 19 časova. Za 4,5 kilometra od Palanke do Rama plovi se dvadesetak minuta, u obrnutom pravcu pet minuta kraće, jer tada skela ide niz vodu. U jednoj turi može da prenese dvadesetak automobila, kao i jedan broj pešaka Ne kreće stalno baš na vreme – namenski kasni 15 minuta – kako bi svi putnici stigli.

– Skela je dimenzija 36×10 metara i može da preveze teret do 150 tona. Ona nema svoj motor i nju vuče brod remorker jačine 230 konjskih snaga. Ona je, ako se poštuju sva pravila i propisi plovidbe, apsolutno bezbedna, jer su komore u potpaljublju hermetički zatvorene-iznosi podatke o skeli njen vlasnik Žika Selulić.

Prelazak Dunava traje oko dvadeset minuta i dugo se pamti, jer je reka ovde veoma široka a vidici izvrsni. Pristanište je smešteno na kraju kanala Dunav-Tisa-Dunav i tek posle dve stotine metara isploviće se iz njega. Leti na skeli ima turista, koji za malo novca (skela pešake vozi za 200 dinara, bicikliste za 250, motorcikli u zavisnosti od kubikaže, 400-500, automobili plaćaju 1.000, džipovi i kombi vozila – 1.100-1.200, dok puni kamioni, kao i autobusi 4.500) mogu da vide i Staru Palanku i njene kafane, i Ram i njegovu tvrđavu.

Skelom upravlja tročlana posada: kapetan i dva mornara. Smena na skeli traje po brodarskom zakonu 15 dana, koju nakon tog vremene smenjuje druga posada. Ovog puta za kormilom je bio Ratko Lazić iz Rama, dok skelu opslužuju mornari Tomislav Kostić, koji ujedno obavlja i posao blagajnika, i Bojan Miljković. Za petnaestodnevno angažovanje kapetan prima platu od 30.000 dinara, dok mornari zarađuju po 20.000.

Nije jednostavan njihov posao: obala ni u Palanci ni u Ramu nije uređena, zemlja se kruni i osipa, blato razvlači… a treba navesti skelu tako da pristupni most nalegne dovoljno dobro da kolski točak može da se prekotrlja. Sve to dok Dunav polako izdiže i spušta i brod, i skelu i putnike. Kapetan Ratko Lazić kaže da je nosivost skele 150 tona i da mu se čini da nema tereta koji nije prevozio i vremenskih prilika koje na Dunavu, dok je upravljao skelom, nije doživeo.

Članovi posade Bojan Miljković i Tomislav Kostić pričaju da se u izveštajima o vremenu navodi brzina košave kod Vršca, ali da to nije ništa u poređenju sa jačinom njenih udara između Palanke i Rama, gde nije retkost ni brzina vetra od 140 kilometara na sat. Tada po jakom vetru skela ne plovi. Ni kad je gusta magla…