Krf – od legende do stvarnosti

Imajući u vidu Posejdonovu opčinjenost nimfom Kerkirom, po kojoj je ovo jonsko ostrvo dobilo ime, posve je razumljivo što je stasiti stanovnik Olimpa zastupao takvo mišljenje. Ipak, i mnogi „obični smrtnici“ od antičkih vremena do danas smatraju da Krf ima poseban „šmek“.

Bujna vegetacija ostrva oduševila je i Homerovog junaka Odiseja, koga su prema legendi talasi izbacili upravo na Krf, gde ga je pronašla i bogato ugostila princeza Nausikaja. Vekovima kasnije austrijska carica Elizabeta, zaljubljenica u Krf, sagradila je palatu Ahilion, nedaleko od Benicesa, koja joj je služila kao mesto gde je lečila nerve i gostila prijatelje.

Cena gostoprimstva

Iako se gostoprimstvo i dalje neretko pominje prilikom opisa ostrva u turističkim katalozima, Krfljani i te kako znaju da unovče prirodne lepote i bogatu istoriju. Cene u tavernama iz kojih se zavodljivo širi miris jagnjećih rebara, girosa, musake, caciki salate i drugih tradicionalnih specijaliteta znaju da iznenade putnika namernika, naročito ako dolazi iz Srbije, a sličan „scenario“ ponavlja se i kada se baci pogled na „kartu pića“ u kafeima. Ilustracije radi, za pristojan obrok, „zaliven“ crvenim vinom treba izdvojiti oko 20 evra, dok sokovi, kafa i različite vrste piva koštaju između dva i tri evra, kao i liker „kumkvat“, čiji glavni sastojak su patuljaste pomorandže koje uspevaju samo u Kini i na Krfu. Ovo piće prodaje se u malim bocama maštovitih oblika, sa asocijacijama na čulna zadovoljstva.

Uprkos visokim cenama, boravak u restoranima sa tradicionalnim „kariranim“ stolnjacima i drvenim stolicama i stolovima predstavlja odmor za dušu. U tim trenucima uživanje mogu da pokvare jedino ose kojih ima na svakom koraku.

U hladu topole

Turisti „gladni“ prizora po pravilu iznajmljuju automobile i motore kako bi obišli plaže i zalive kojima se Krf može pohvaliti. Prema mišljenju mnogih posetilaca, po lepoti se izdvajaju Plava laguna i plaža Asios Georgios. Palme i drugo rastinje svojstveno Mediteranu, ali i drveće koje je odlika predela sa kontinentalnom klimom čest je prizor, na radost onih koji traže spas od vrućine. Upravo se u hladu jedne topole, kroz čije grane se sunce tek stidljivo pomaljalo, krije odgovor na pitanje – „Gde ti je preplanula boja“, koje su mi mnogi sa čuđenjem postavili po povratku u Beograd.

Čak i oni koji ne vole istoriju ne mogu a da ne primete tragove brojnih osvajača koji su u prošlosti vladali Krfom. Prvi doseljenici na ostrvu bili su Korinćani u 8. veku pre Hrista, dok su u potonjim vekovima tim prostorom gospodarili Rimljani, Vizantinci, Mlečani, Francuzi i Britanci. Godine 1864. ostrvo se ujedinilo sa ostatkom Grčke, ali grad Krf, prestonica ostrva, i dalje predstavlja „srećan sklad“ različitih uticaja. Stoga, ne čudi što trgovi poput Spijanade i Rokoa, stara tvrđava i druge znamenitosti, kao što je crkva Svetog Spiridona (zaštitnika Krfa), privlače turiste sa Starog kontinenta, koji u arhitekturi i atmosferi gradskih ulica pronalaze deo sopstvene tradicije.

Krađa „patuljastih“ pomorandži

Posetioci iz Srbije po pravilu obilaze muzej Srpska kuća, posvećen boravku naših vojnika i članova vlade na Krfu od 1916. do 1918, posle prelaska Albanije u Prvom svetskom ratu. Popularna priča kaže da je lokalno stanovništvo rado prihvatilo novopridošlice, umnogome zahvaljujući spremnosti da novčanu nadoknadu koju su dobijali za „službu kralju i otadžbini“ do poslednje pare potroše u krfskim kafanama.

Uspomena na srpske vojnike sačuvana je i na Vidu, udaljenom par kilometara od prestonice Krfa, čuvenom po Plavoj grobnici i Mauzoleju posvećenom umrlim ratnicima. Mada to ostrvo budi asocijacije na smrt, popularna priča kaže da je veseo duh vojnika dolazio do izražaja i tokom bolesti. Između ostalog, zabeleženo je da je vojnik Laza iz Kosjerića, poznat po šalama na sopstveni račun, posle kažnjavanja zbog krađe pomorandži (onih od kojih se pravi „kumkvat“) napisao stihove – „Ej, Lazo, Lazo, lepo sam ti kazo, da po Krfu pomorandže ne kradeš“…