Besmisleni povratak koncepta: Trgovina (ne)će promeniti autoritarne sisteme

U Nemačkoj poznata kao ‘Wandel durch Handel’ – promena kroz trgovinu – ova ideja je bila ključna za oblikovanje angažmana sa Rusijom, Kinom i drugim autokratijama.

Ekonomska integracija, pored drugih koristi, smatrala se sredstvom za postizanje političke umerenosti, jačanje srednje klase i, vremenom, za podsticanje represivnih režima da poštuju zajednička pravila.

Donosioci političkih odluka tvrdili su da bi takva ekonomska saradnja takođe koristila ekonomski napredak i bezbednosne interese zemalja Zapada. Prosperitet bi, navodno, izvio zube autoritarizmu.

Međutim, to se nije desilo. Grabljivi kineski partijski sistem i ruski kleptokratski režim nisu se reformisali. Naprotiv, postali su autoritarniji. Štaviše, autokrate su, u suštini, preokrenuli ekonomsku integraciju da bi služila i unapredila njihove posebne interese, piše u analizi Kristofer Volker, potpredsednik Centra za analizu evropske politike.

Neki na Zapadu nisu naučili lekciju. Uprkos iskustvu stečenom kroz protekle tri decenije u politici prema ovim sada osnaženim autoritarnim protivnicima, kreatori politika, poput francuskog predsednika, deluju odlučno da ponovo pokrenu neku verziju eksperimenta promene kroz trgovinu.

S druge strane, Trampova administracija daje prioritet gruboj verziji ekonomske državne strategije, koja uključuje i potencijalno novo komercijalno angažovanje sa brojnim autoritarnim režimima. Oblik je drugačiji, ali je namera vrlo slična.

Ovaj izazov nije nov, ali dobija veći značaj u novom globalnom okruženju. Pre deset godina, u časopisu Journal of Democracy, argumentovao sam da su Kina i Rusija već tada, poput džiu-džicu boraca, okrenule logiku promene kroz trgovinu protiv demokratija.

Tokom prethodnih godina, ovi politički autoritarni, pseudo-tržišni sistemi su koristili „duboke ekonomske i poslovne veze da izvoze korupciju i upliću se u politiku demokratija“. Deceniju kasnije, šta nas navodi da mislimo da ćemo dobiti bolji ishod?

Teorija promene kroz trgovinu pretpostavljala je da bi međusobna zavisnost podstakla pozitivne odnose. U tom cilju, zapadne zemlje su podržale integraciju Kine u globalna tržišta i forsirale njen ulazak u Svetsku trgovinsku organizaciju pre 25 godina.

Pretpostavka deluje začuđujuće naivno – da će diktatura, ulaskom u klub, pristati da poštuje pravila.

Međutim, logika pozitivne promene funkcioniše samo kada obe strane imaju slična ograničenja i slične namere. Autoritarni režimi to nemaju. Trgovina nije liberalizovala autoritarne režime, već ih je u ključnim aspektima osnažila.

Štaviše, time je demokratije učinila ranjivijim. Problem nije bila ekonomska integracija sama po sebi, već tretiranje gotovo sve trgovine kao jednake, bez obzira na to ko je trgovinski partner.

Potpuno se ignorisalo već uspostavljeno nepoštovanje pravila od strane Kine, uključujući krađu stranih autorskih prava i opsežno trgovinsko špijunažu.

Istovremeno, zavisnost Evrope od ruske energije, na primer, tretirana je kao komercijalni izbor, dok je Kremlj to video kao polugu moći.

Zapadne vlade su poslovanje s Kinom dočekivale kao izvor rasta i mnoge se nadaju da će to ponovo činiti čak i dok Peking nastavlja da koristi pristup tržištu kao sredstvo za sticanje tehnologije, podršku državnoj i subvencionisanoj industriji, oblikovanje korporativnog ponašanja i primenu oštre moći.

To je zauzvrat stvorilo sistemske zavisnosti i „mrežu poluga“ koju su autoritarni režimi mogli da ispletu oko demokratija. Kroz taj proces, zemlje su postale zavisne od autoritarnih država za kritične resurse, uključujući ugljovodonike, retke minerale i farmaceutske proizvode.

Među drugim lekcijama koje Sjedinjene Države i druge slobodne zemlje treba da ponovo nauče jeste da neometano ekonomsko angažovanje sa neslobodnim sistemima nosi stvarne rizike po bezbednost i prosperitet.

Trgovina među demokratijama se razlikuje od trgovine sa autoritarnim režimima, koji kroz ovakvu interakciju stvaraju niz nepovoljnih neekonomskih posledica, proisteklih iz korozivnih oblika autoritarnog kapitala.

Druge posledice se često manifestuju kroz oštru moć, koja koristi asimetriju između slobodnih i neslobodnih sistema, manipuliše i potkopava slobodu govora i demokratske institucije.

Kineska metoda međunarodne trgovine nosi posebne pretnje, često sa sobom donoseći neodržive dugove, degradaciju životne sredine, kao i radnike iz Kine koji zamenjuju lokalnu radnu snagu.

Efekti Pekinškog komercijalnog angažmana idu još dalje. Deo kineskog paketa su i sistemska tajnovitost, korupcija, cenzura i kompromitovanje elita, što u većoj ili manjoj meri neizbežno utiče na partnerske zemlje i institucije.

Takvi oblici političke intruzije mnogo su manje prisutni u trgovini među demokratijama. Demokratske vlade ne koriste sistematski pristup tržištu da bi izvozile cenzuru ili kažnjavale političke neslaganja.

Zbog toga je trgovina među demokratijama manje sklona da naruši unutrašnju debatu ili oslabi institucije.

Ovo objašnjava zašto je transatlantska zajednica uživala u izuzetnoj prosperitetu. Evropa i SAD su najveći trgovinski partneri u svetu – potrošači u EU kupuju robu američkih kompanija u vrednosti od oko 3,6 biliona dolara godišnje, deo tzv. Velikog obogaćivanja, koje je proizvelo istorijske nivoe bogatstva za obične ljude.

Lekcija iz svega ovoga nije da se trgovina napusti, već da se sprovodi na promišljen i strateški način.

U tom smislu, neke od ideja koje slobodna društva moraju držati u fokusu uključuju prioritet trgovine s drugim demokratijama, posebno u ključnim sektorima.

Friendshoring – koji se sada ubrzano razvija, i diverzifikacija lanca snabdevanja smanjuju izloženost prinudi i jačaju zajedničku ekonomsku otpornost. Trgovina među demokratijama obično podržava inovacije i održiv rast. Profiti se verovatnije reinvestiraju u otvorena društva, umesto da se preusmere ka represiji ili vojnoj ekspanziji.

Za lidere poput Si Đinpinga i Vladimira Putina, za koje je bezbednost režima od presudnog značaja, trgovina je ključna za ekonomsku snagu koja finansira vojnu ekspanziju, internu nadzornu mrežu i kampanje za uticaj u inostranstvu.

Ova dva režima već su izgradila impozantne kapacitete u tom pogledu. S obzirom na to da duh vremena, zeitgeist, izgleda da se kreće u pravcu koncepta Wandel durch Handel (promena kroz trgovinu), margina slobodnih društava za grešku će nesumnjivo biti sve uža.

Iz tog razloga, demokratije moraju biti posebno oprezne da ne osnaže upravo one režime koji žele da potkopaju demokratske sisteme i prateće prosperitet i slobode.