Zlo napreduje smanjujući se. Još Bodler peva da je đavo najopasniji jer nas ubedi da ne postoji. U doba napretka sigurno i samo zlo napreduje. Ono koristi razvoj tehnologije za sopstveni razvoj. Veliki sam zagovornik da zlo nikada nije bilo ovako, da nikada nije ispoljavalo takvu tragičnost i takvu slast. Sa prijateljima obično polemišem, ako kažu da je zlo uvek bilo ovako.
To je verovatno tačno, ali se pomalo plašim da u tim stavovima postoji latentna odbrana zla. Jer, ako je ono uvek bilo ovako, onda logično sledi da i sada treba da bude ovakvo. A ja u tome vidim jednu vrstu nemoći da pomognemo dobroti. Dobro, najposle kažem i ja, hajdete da mu se odupremo baš zbog toga. Bez toga, zlo će se ukotviti u sigurnosti.
Pa, nastavljam dalje…
Kako se razvijaju tehnološka sredstva pojačavaju se i mogućnosti zla za ispoljavanja tim sredstvima. Mašine više nemaju emocije za brda, reke, vazduh i samog čoveka. Nikada nisu delovala „četiri jebača apokalipse“ na ovaj način: POCEPAN ATOM, NAPUKAO OZONSKI OMOTAČ, GENETIČKO I KLONIRANO BIĆE i VIRTUELNA REALNOST. Takvu istoriju niko ne pamti. No, kada me i u tim promatranjima prijatelji negiraju – obično frazom – otkud mi to znamo, ja napadam. Ali, molim vas, da li je svet ikada ovako bio zagađen (pri tom ne mislim samo ekološki), tu ljudi obično zaneme. Zaista, nema odgovora otkud tolika zaljubljenost čoveka u zgarišta, buku, fabrikovani otpad, rušiteljstvo prirode, loše misli…
Zlo edukuje čoveka da mu se ne odupre.
A ima li išta lakše nego odbraniti zlo. Estetizovana nemarnost naslađuje čoveka da stvara zlokobne hrestomatije. I kako one rastu, opada diskurs kritike prema njemu.
Po prvi put zlo ubeđuje dobro da je ono zlo.
Najveća čovekova neodgovornost je starateljstvo nad zlom. Prećutkivanje nesreće u kojoj živimo (stremljenje potpunom uništenju), nova je podsvest totalitarizma. Još veće zlo od samog zla je što je čovek pristao na to da je dobro inferiorno.
Strahote, nastale iz straha, sprečavaju čoveka da kristalno-jasno prodiskutuje o zlu. Nedostaje tumačenje superiornosti negativne energije. Nažalost, protuteža zlu postaje zlo.
Dobro! Možda je zlo uvek bilo ovakvo, ali zašto mora baš i u mom životu da toliko dominira. Apologija zla, najveća je moć zla. Paradoksalno je da oni koji zagovaraju „teze o promeni“ ćute kad je u pitanju i zlo. Zato, šta mene briga što zlo pripada univerzalnoj nepromenljivosti, važno mi je da mogu susresti čoveka koji će je, barem, primetiti.
Zlo postoji i uvećava se!
Novi eufeminizmi zloupotrebljavaju stvaralačku moć reči. U čoveku drema vavilonsko-rušiteljski element. Želi sve veliko. Zato je i zlo veliko.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
