Kukuriku i kukulele

Kada su se 2009. godine upravo tu na relativno skrovitom mestu sastali Damir Kajin, Ivan Jakovčić, Ratimir Čačić, Vesna Pusić i Zoran Milanović, dakle vodeći ljudi Istarskog demokratskog saveza, Hrvatske narodne stranke i Stranke demokratskih promjena sa nekoliko najbližih saradnika vest je brzo procurila. Šta to oni snuju u „crvenom bastonu“, poput kakvih zaverenika, pitali su politički arbitri iz vladajućeg HDZ-a.

Slutili su da se tu nešto važno dogovara iako nisu odbacivali ni mogućnost da su u tom relativno malom restoranu koji je na glasu po takozvanoj sporoj , ali „opširnoj“ hrani koja uključuje sve od jagnjetine sa ražnja, ribljih specijaliteta sa roštilja, pa do istarske govedine i konjetine te vegeterijanskih jela. Nadaleko je čuven i podrum pet metara ispod zemlje u kome se čuvaju neke od najboljih flaša istarskih, dalmatinskih i belosvetskih vina.

Nije isključeno da je samo ime prvi tog političkog saveza lansirao Branko Mijić, novinar i glavni i odgovorni urednik riječkog Novog lista, koji je u svom komentaru od 17. jula 2009. pisao o Kukuriku koaliciji: „Je li oporbi u pohodu na vlast zora svanula u Kastvu ili je prerano zakukurijekala, istrčavši na teren i prije nego li je izborna utakmica zakazana? Prvi ozbiljniji sporazum čelnika SDP-a, HNS-a i IDS-a o zajedničkom i jedinstvenom nastupu protiv HDZ-a veliki je korak naprijed u osvajanju vlasti koja im je upravo zbog razjedinjenosti za dlaku izmakla 2007. godine. Pusićka i Čačić, Jakovčić i Kajin, priznali su Zoranu Milanoviću pravo da kao šef najjače oporbene stranke bude i njezin lider, a Milanović je zauzvrat odustao od nemoguće misije da SDP sam pobijedi HDZ, uvažavajući ih kao ravnopravne i nezaobilazne partnere.“

Već tada je HDZ bio ozbiljno načet velikim korupcionaškim aferama zbog kojih je predsednik te stranke i premijer Hrvatske Ivo Sanader danas u zatvoru.

Oni koji su „kukurikavcima“ bili najmanje skloni ubrzo su u svojim glasilima počeli da analiziraju tu pojavu svrstavajući je u vrstu obnove hrvatskog jugoslavenstva, po principu „Tito, a ne Tuđman“. Čitavi mali dosijei otvoreni su o politički sumnjivim idejama, praćeni političkim kvalifikacijama i uobičajenim prebrojavanjem krvnih zrnaca uz bezbroj pitanja zar se stvarno mora ići u pomirenje sa susednim državama pa i poštovati sudske presude i procesi o zločinima koje je započela još SFRJ ili čak i JNA… Tim su štivom zapravo bacali anatemu na samu pomisao o stvaranju neke političke sile koja bi možda mogla da na slobodnim izborima sa drugačijim idejama pobedi HDZ, stranku koja se diči time što je stvorila suverenu Hrvatsku. Još je legendarni predsednik SDP-a HDZ nazvao „strankom opasnih namera“, što mu desnica nikada nije oprostila.

Kada je „urotnicima“ prišao i Silvano Hrelja, predsednik Hrvatske stranke umirovljenika (HSU) sa terena verbalizma kritičari Kukuriku koalicije su krenuli na oštro suprotstavljanje jer su shvatili da je stvar postala veoma ozbiljna.

Usledio je 4. decembar 2011. godine kada je Jadranka Kosor „zaboravila“ da čestita izbornim pobednicima iz Kukuriku koalicije pa je tim činom zapravo već počela sa stvaranjem Kukulele koalicije.

Što se srpske političke scene tiče reagovanja će biti razna, ali sam siguran da će svima biti krivo što su Hrvati nešto uspešno izveli iz kafane, neprevaziđenog srpskog uporišta.