Lake note na teške teme

Naslovni ciklus je i najuspeliji, i to zbog perspektive lirskog subjekta koji pasivno (bleneš u mene kao retardiran) sluša reči osude i pitanja sopstvenog, očajnog partnera. Nemost, muklost lirskog subjekta pojačava efekat do prskanja i mi osećamo da to nije ćutanje mržnje većnekakve spoznaje da su stvari takve kakve jesu. Sva dirljivost i kompleksnost odnosa dvoje ljudi naći će se u pesmi Ožiljci. Druga velika tema knjige je smrt. Autor opipava puls smrti, flertuje s njom i u jednoj od boljih pesama razmišlja o prošlosti i vidi život kao neizlečivu bolest, kaže: pomišljam na more./ tačnije, na talase./ i na sebe, u talasima./ sve je u savršenom redu, kažem sebi./ i to priznanje me potrese. Kao što je Crnjanski nekada gledao u svoju prošlost, govoreći da mu se ona ukazuje kao beskrajno ludilo, ili jedan drugi koji je rekao da je život priča koju govori idiot a koja ne znači ništa.

Ima u ovoj kratkoj knjizi svakako slabijih, nategnutih pesama, u kojima autor projektuje svoje frustracije i predrasude, koje piše na mišiće, ali celokupni dojam je pozitivan zbog pomenute suptilnosti i načina da se ona iskaže, kao i zbog relaksiranog tona kojim se obrađuju delikatne teme: roditeljstva, rastanka (Trenutak), književne scene (budući akademici i ostala bratija./ impotentna književna sekcija/ koncentrovana dosada na početku milenijuma), pesničke sujete, letovanja, banalnosti života, budućnosti u kojoj nas vreba novo i neočekivano zlo. Da li nas ambivalencija života poništava do kraja (nema nas! isparili smo, dragi moj! ), može li se pobeći od svega toga i kuda, u alkohol, seks, drogu, rutinu nonšalancije, maštu, muziku, prezir prema tom svetu koji je bol – pitanja su koja postavlja ova knjiga.

Kominac autopoetski prenosi mišljenje pesnikinja u pokušaju o njegovoj poeziji. One su bedno naklapanje o svakodnevici i ne govore ni o čemu. Dalje on kaže da malo je pesnika,/ a previše onih drugih,/ koji su pretripovali za sebe da nešto vrede./ većina samo jede govna uokolo/ trućajući besmislice,/ većina (u malotiražnom dnevniku)/ hvali svoje kolege s lažnim osmehom na licu./ idiotarija. I evo, ja ću uzeti tu ulogu i reći da je podnaslov ovih pesama koji kaže da se ovde radi o ljubavnom roto-romanu, samo nužni ironični otklon autora. Ove pesme svojom neposrednošću i emocionalnim nabojem vidno prevazilaze navedeni žanr. Zato, uzmite fino piće, napravite atmosferu, pustite laganu muziku i ova knjiga će vam se otvoriti u svoj svojoj nežnosti i tami.