Lament nad sobom

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Ovo se zove knjizevna kritika ?!

2. Nemam problem da prihvatim stav kritičara da Tabašević nije veliki pisac ako mi se ta tvrdnja nekako objasni. Kad mi se objasni videću šta ću sa njom. No umesto toga Deluje kao da autor zna tajno mesno gde obitavaju „Veliki pisci“, kao da ono postoji negde i da pristupu tom mestu zna upravo autor, da je pogledao tamo i da u svetu velikih pisaca među njima nije našao našeg malog pisca Tabaševića.

   Na žalost bojim se da se titula velikog pisca ne može ni dati ni oduzeti pukom deklaracijom, jer se ovo teško može nazvati kritikom. Ali ste ipak uprkos svemu barem priznali da se upravo o tom Tabaševiću otvorilo pitanje o njegovoj veličini, što autoru verovatno ne prija i na šta je autor morao da kaže jedno neobrazloženo, ali vrlo odlučno „ne“.

3. Pročitao sam prvi deo kritike i konstatovao da je autor, Veljović Nemanja, bio vođen isključivo ličnim nezadovoljstvom i ljubomorom prilikom pisanja objavljene kritike… List „Danas“ sam smatrao ozbiljnim dnevnim listom i otuda i moje zaprepašćenje da jedan golobradi mladić piše književnu kritiku romana jednog od najvećih pisaca naše savremenosti, a da uređivački kolegijum istu pusti u štampu. Koliko je kritika neozbiljna i smešna govori i činjenica ko komentariše koga? Pisca koji se dva puta našao u užem izboru za dodelu NIN-ove nagrade komentariše mladić čije je jedino dosadašnje dostignuće nagrada „U čast Draincu“ raspisanu od strane biblioteke „Raka Drainac“ iz Blace-a.
   To bi Vam, dragi moji urednici, bilo kao kada bi golman Vladimir Stojković komentarisao igru Buffona, ili kada bi se Nikola Milutinov usudio da iskomentariše partiju Nikole Jokića….

4. Iz teksta koji je prepun umetnutih ograda, zapeta, zagrada i kada treba (i kada ne treba), provejava pre svega kao neka potreba da se autor opravda pred čitaocem za to što iznosi. Zašto bi se kritičar morao pravdati? Jedino u slučaju da baš i ne veruje u to što priča ili da zna da nije izneo kritiku koja stoji čvrsto na nogama. Tome svedoči i zaklanjanje iza nekog pripovedačkog prvog lica množine koje je postupak nesigurnih autora koji vape za legitimitetom koji daje kolektivističko, a stoji izdvojen zbog sopstvenog intelektualizma, ah kakva tragedija mladog književnog kritičara. Nemanja je očigledno veliki poznavalac savremene (srpske) književnosti, verujemo mu da je čitao sve autore koje pominje, ali ne vidimo da je nešto proizašlo iz toga. Naznaka kritike postoji, u pasusu u kome se dotiče manjka „naratološkog“ u Tabaševićevim romanima i poziva potom na DePalmin citat, ali to ne seže dalje od zaključka da ljudima treba priča za koju bi se uhvatili da bi… uživali u nekom književnom delu? Mogao bih sada da navodim primere koji to demantuju, ali neću koristiti ovaj komentar da pokažem širinu sopstvenog poznavanja književnosti, ne bih da trošim ovo malo prostora na isti način na koji je to uradio i autor ove četvrt-kritike. Samo bih dodao da je završni pasus skandalozan – postavlja stav kao apsolut i unapred diskvalifikuje bilo koje drugo mišljenje. Nije baš to način da delujete bilo kako osim nadobudno, pretenciozno, a pomalo i maliciozno, Veljoviću.

5. Neprihvatljivo mi je da se Danas srozao na ovaj nivo. Nesto drugo mi se čini da je povod za ovakvu pljuvačinu. Slutim da odredjene interesne sfere na vreme žele, preko svojih nahuškanih udvornika, da opanjkaju i diskvalifikuju Tabaševića, uoči velikog finala za Ninovu nagradu. Naravno, čitava čaršija kulturna i ove godine “zna” ko će biti dobitnik/ca. No, polako, sve ostaje na žiriju, pa ćemo videti..U svakom slučaju, sramota za Danas da objavljuje ovako paušalne tekstove.

6. Savet za pisanje krktike je da se u prvim koracima pise o necemu sto se uvazava i vrednuje. Potpuno iz pozicije nezadovoljstva pisati o pisanju coveka koji pise o nezadovoljstvu je nepotrebno, urusava reputaciju. Usputno pominjanje ljudi kao sto je Vladislav Bajac nakon tantruma na mladog pisca je poseban trn u oku. Tesko je sa pocinjankem kritike, ali barem neka ima elemente kritike. Udaljavajmo se od sebe da bismo citali ono sto pise, i postujmo ljude koji se babe licnim nutrinama, to ih ne diskredituje da budu dobri pisci.