LASLO VARGA: Prelazni trgovinski sporazum kompromisno rešenje

Da li je stupanje na snagu Prelaznog trgovinskog sporazuma izvesno kao kompromisno rešenje?

– Ukoliko dođe do odmrzavanja Prelaznog trgovinskog sporazuma, to će sigurno predstavljati kompromis između zemalja članica Evropske unije koje smatraju da je Srbija ispunila sve uslove za početak ratifikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i dobijanje statusa kandidata, i onih zemalja koje su manje naklonjene značajnom ubrzanju procesa proširenja, ali smatraju da je potpuna blokada procesa dalje neodrživa, i Holandije, koja insistira na „punoj saradnji“ kada je reč o Haškom tribunalu.

U ovdašnjoj javnosti ističe se da je Holandija jedina zemlja EU koja insistira na isporučenju haškog begunca Ratka Mladića, a da bi sve druge članice pristale da odobre SSP Srbiji i bez tog čina. Da li je to zaista tako?

– Holandija je zemlja koja sigurno ima najtvrđi stav po ovom pitanju. Ali ima i drugih država članica koje u određenim trenucima, sa manjim ili većim intenzitetom, u tome podržavaju Srbiju. Poslednji primer je Litvanija, koja je krajem septembra nedvosmisleno poručila da je izručenje optuženih za ratne zločine uslov za nastavak evropskih integracija Srbije.

Koji motivi su, prema vašem mišljenju, naveli Sloveniju da pokrene inicijativu za ukidanje viza građanima Srbije dve nedelje pre nego što je bilo planirano, odnosno, ocenjujete li da su na tu ideju došli samostalno ili u dogovoru sa još nekim članicama EU, budući da je Slovenija jedina zemlja bivše SFRJ koja je u EU?

– Mislim da je Slovenija, kada je iznela tu inicijativu, to učinila u dogovoru sa ostalim državama članicama. Sa druge strane, Slovenija, kao jedina bivša zemlja SFRJ, koja je članica EU, ovim svojim gestom još jednom je pokazala da želi da igra aktivnu ulogu u procesu integracije zapadnog Balkana.

Istog dana kada je objavljena inicijativa Slovenije za prevremeno ukidanje viza, Vlada Srbije je konačno, nakon više od godinu dana odgađanja, usvojila nacrt zakona o nadležnostima Vojvodine, prateći zakon Statuta Pokrajine. Imaju li te dve stvari, po vašem mišljenju, neposredne veze ili je reč o slučajnosti?

– Ubeđen sam da je reč o slučajnosti. Ukidanje viza i donošenje Zakona o nadležnostima AP Vojvodine nisu čak ni u posrednoj vezi. Ali, sa druge strane, poštovanje sopstvenog ustava, drugim rečima, funkcionisanje pravne države ima i te kako veliki značaj za ispunjavanje uslova za dobijanje statusa kandidata. Kršenje ustavne odredbe na osnovu koje su Vlada i Skupština bile u obavezi da usklade sve zakone sa novim Ustavom do 31. decembra 2008, na više mesta spominje se u negativnom kontekstu u Izveštaju o napretku, koji je sredinom oktobra objavila Evropska komisija.

Holandska politička elita nema poverenja u tvrdnje da ovdašnja vlast čini sve na isporučenju Ratka Mladića, jer je on prema njihovom ubeđenju, do 2007. bio na dohvatu ruke srpskim vlastima. Kako je moguće da, recimo, predsednik Naconalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom Rasim Ljajić nije zainteresovan za takve vesti?

– Mislim da je gospodin Ljajić najmanje kriv što još uvek postoji nepoverenje prema Srbiji kada je u pitanju saradnja sa Haškim tribunalom. Odgovornost za ovu sliku o Srbiji snose ljudi koji su godinama tvrdili da Srbija ne zna gde se kriju pojedini haški optuženici, a da se nekoliko godina kasnije ispostavilo da su u tom periodu bili upoznati sa njihovim mestima skrivanja. U tom kontekstu su nam parlamentarci u Holandiji postavljali pitanje zašto bi Srbiji sada verovali, kada su mnogi političari koji su i sada na značajnim funkcijama godinama njima davali informacije koje su se pokazale kao netačne.

Izabran je predsednik Evropske unije, aktuelni belgijski premijer – Herman van Rampuj. Kakve konkretne posledice će izbor jednog konzervativca iz Hrišćansko demokratske partije koja se protivi članstvu Turske i zalaže za usporavanje integracija, nakon prijema Hrvatske u Uniju, odraziti na sudbinu zemalja zapadnog Balkana?

– Budući predsednik Evropske unije će zastupati stav koji predstavlja najmanji zajednički imenitelj stavova država članica, tj. da se članice EU zalažu za nastavak proširenja, a da brzina procesa zavisi od spremnosti kandidata i potencijalnih kandidata da ispune sve neophodne uslove. Stoga će brzina integracija zapadnog Balkana i same Srbije zavisiti od dinamike ispunjavanja uslova i od uspešnosti da države članice koje su manje naklonjene proširenju uverimo u našu odlučnost da zaista želimo da postanemo članica EU.