Pričali smo već o protoindoevropskoj religiji. Kao što rekosmo, od PIE religije nastale su skoro sve moguće religije Evrope, za koje danas (ne)znamo. Međutim, pre nego što krenemo u detalje sa staroevropskim politeizmom, moramo se zadržati i na još jednom mestu – na Lepenskom viru.
Civilizacija Lepenskog vira, čini se, jedna je od najstarijih u Evropi, stara skoro osam milenijuma (da, osam hiljada godina). Kada se govori o Lepenskom viru, da budemo precizniji, govori se o kulturi samog Lepenskog vira, ali i o vinčanskoj kulturi, kao i o starčevačkoj kulturi. Za stručnjaka koji se bavi ovim kulturama važi Dragoslav Srejović. Godine 1965. bila je otkrivena ova stara civilizacija, a tek posle dve godine je postalo jasno da je otkriće veliko i značajno, kako za arheologiju, tako i za antropologiju i istoriju.
Religijski običaji civilizacije Lepenskog vira se odslikavaju prevashodno u odnosu prema smrti. Sličnosti sa PIE religijom su veoma primetne. Karakteristično je bilo odnošenje pokojnika u šumu, gde bi bio obešen o drvo, pa bi ga ptice i insekti oglodali, da bi potom samo glava bila sahranjena odvojeno. Lobanji je bio pridavan poseban značaj, a ovo se odslikava i u mnogim drugim evropskim religijama. Tek kasnije, tokom stoleća, bilo je sahranjivano celo telo. Ostaci žrtvovanih životinja bili su nađeni pored pokojnika – slično PIE obredima. Kamen belutak bio je od izuzetne važnosti za ljude Lepenskog vira. Od velikih belutaka-oblutaka vajaju se najznačanije figure, u obliku žene, koje nam ukazuju na postojanje kulta majke, najverovatnije i samog matrijarhata.
Mrtvi su sahranjivani u okviru samog naselja, u najvećem broju slučajeva oko ognjišta, u pravcu sever-jug. U jednoj od faza razvitka civilizacije, pokojnici su čak sahranjivani i u fetalnom položaju. Šta se tačno desilo sa civilizacijom Lepenskog vira, ne zna se. Zna se samo da su, sredinom petog milenijuma pre nove ere, po neolitskoj revoluciji, napustili svoje stanište i krenuli u potragu za drugim, plodnijim poljima. Šta se sa njima potom desilo, najverovatnije nikada nećemo ni znati.
U međuvremenu, druge religije su hvatale koren na tlu Evrope i u njenoj okolini. Obožavanje Sunca u Egiptu i Mesopotamiji će se tokom milenijuma razvijati, zodijačke predstave će u kombinaciji sa time dati jednu novu sintezu mističnih zabluda, koje će se potom zadržati i do dan danas. Zajedno sa religijom starih Grka, polako će se formirati sve ono što danas u Evropi i zvanično zovemo religijom.
Autor je lingvista, magistar evropske kulture i odgovorni
urednik žurnala Humanicus (www.humanicus.org)
Civilizacija Lepenskog vira jedna je od najstarijih u Evropi
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
