Liberali ključni partneri Merkelove

Konzervativne stranke – Hrišćansko-demokratska unija (CDU) i sestrinska bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU), odnele su pobedu osvojivši 33,8 odsto glasova. To je drugi najgori rezultat konzervativaca na izborima od Drugog svetskog rata, dok je Slobodna demokratska partija (Liberali, FDP), postigla najbolji rezultat u proteklih šest decenija, budući da im je poverenje pružilo 14,6 odsto glasača, gotovo pet odsto više nego na izborima 2005.

Dobre rezultate na izborima ostvarili su i Levica i Zeleni, osvojivši 11,9 i 10,7 odsto glasova. Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD), predvođena dosadašnjim šefom diplomatije Frankom Valterom Štajnmajerom, koja je osvojila 23 odsto glasača, doživljava se kao najveći gubitnik, što istovremeno označava kraj takozvane velike koalicije konzervativaca i socijaldemokrata, koja je 2005. nazivana „nužnim zlom“. Analitičari ocenjuju da će Nemačka četvrti put u posleratnoj istoriji dobiti vladu u kojoj neće biti zastupljene stranke „levo od centra“. Kancelarka i vođa konzervativaca Angela Merkel sastala se juče s liderom FDP Gvidom Versterveleom, u cilju razrade plana aktivnosti neophodnih za sastavljanje nove koalicione vlade.

Predstavnici buduće vladajuće koalicije najavili su da očekuju okončanje pregovora u roku od četiri sedmice, ali liberali su već nagovestili da uviđaju velike razlike u odnosu na konzervativce kada je reč o poreskoj i finansijskoj politici, kao i o pravosuđu. Ne navodeći koja ministarska mesta žele da dobiju u novoj vladi, liberali su ukazali da njihova stranka ima više poslanika u Bundestagu od manje partije konzervativne unije, bavarske CSU. Imajući u vidu najave liberalnih političara da neće odustati od zahteva postavljenih Merkelovoj tokom predizborne kampanje, gotovo je izvesno da nova „crno-žuta koalicija“ neće imati mnogo sličnosti s ranijim savezima dveju stranaka.

Procenjuje se da će u novom sazivu parlamenta konzervativci imati 239 poslanika, dok će liberalima pripasti 93 poslanička mesta, čime se znatno menja njihova pozicija u vladi. Pojedini smatraju da će kancelarka ubrzo uvideti da je na položaju ostala zahvaljujući „milosti liberala“ i da će sa njima vladati mnogo teže nego sa SPD.

Britanski Tajms ocenjuje da je pobeda na izborima dala dodatni autoritet Merkelovoj u Evropskoj uniji i NATO, ali da ona verovatno neće promeniti „nenametljiv stil ili opredeljenje da vlada putem konsenzusa“. List naglašava da će njen novi mandat, kao i činjenica da se nemačka privreda oporavlja od recesije, dati „dodatnu težinu njenim stavovima“ u Francuskoj i SAD, ključnim partnerima Nemačke. Prema pisanju Tajmsa, Merkelova je potvrdila svoj politički autoritet i ima šansu da sprovede niz reformi, što bi dovelo do privrednog oporavka i povratka izgubljenih izvoznih tržišta.

Privrednici traže sniženje poreza

Vodeći predstavnici nemačke privrede zatražili su od buduće, konzervativno-liberalne vladajuće koalicije da što pre započne reforme i snizi poreze. Predsednik Nemačke industrijske i trgovinske komore (DIHK) Hans-Hajnrih Driftman je najavio da će „nova vlada biti ocenjivana u zavisnosti od toga kakva će biti njen plan reformi“ i najavio da privreda očekuje pre svega smanjenje poreskih obaveza preduzeća i poreza na nasledstvo. Predsednik Udruženja nemačkih poslodavaca Diter Hunt očekuje da nova vlada postavi smanjenje poreskih opterećenja preduzeća i zaposlenih kao srednjoročni cilj. Ali, poslodavci smatraju da je nužno pre svega da se smanje izdaci u svim oblastima socijalnog osiguranja, pošto dosadašnje reforme u ovoj oblasti nisu dovoljne da bi se odgovorilo na izazove nepovoljnog demografskog razvoja i starenja stanovništva. Beta