Ideja o stvaranju Evropskog monetarnog fonda u stilu Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) dobila je podršku nemačke kancelarke Angele Merkel iako je ona naglasila da će takav proces zahtevati promenu sporazuma EU. „Ovakva ideja otvara mnoga pitanja, ali smatram da je dobra“, navodi Merkelova i dodaje: „ Sigurno će pobuditi pitanja ko će platiti ceo projekat, da li će fond biti nezavisan od Evropske komisije. Bez promene Sporazuma ne možemo formirati takav fond“.
Promena Ugovora Unije bio bi težak poduhvat, smatra stručna javnost, i malo verovatno bi naišao na odobravanje država članica. Iskustvo dugog procesa ratifikacije Lisabonskog sporazuma – prvobitno irsko ne na referendumu, te odugovlačenje češkog predsednika Vaclava Klausa, što je iritiralo evropske zvaničnike – ukazuje na zamor u nacionalnim prestonicama.
Razlog potrebe za promenom Ugovora, prema mišljenju Merkelove, jeste nepostojanje određenih pravila EU kada je reč o spasilačkim finansijskim paketima državama članicama, kao što je navedeno u Ugovoru iz Mastrikta koji je postavio pravila za formiranje evrozone. U svakom slučaju, nemačka kancelarka ukazuje da EU ne bi trebalo da odlaže perspektivu daljih pregovora o ideji stvaranja Evropskog monetarnog fonda. „Želimo da u budućnosti budemo osposobljeni da sami rešavamo svoje probleme bez pomoći MMF“.
S druge strane, glavni ekonomista Evropske centralna banke Jirgen Stark smatra da ovakva zamisao nije dobra. „Bila bi veoma skupa, stvorila bi pogrešne inicijative i konačno opteretila zemlje koje imaju solidne javne finansije, smatra Stark.
Francuski zvaničnici i analitičari, takođe, nagoveštavaju da će biti neophodne promene Lisabonskog sporazuma, što znači da bi proces formiranja Evropskog monetarnog fonda trajao nekoliko godina, tako da se takva institucija neće naći pri ruci Grčkoj da joj pomogne u trenutnoj ekonomskoj krizi.
Upravo je stanje grčke ekonomije i strahovanja od širenja takvog „sindroma“ na ostale članice evrozone i nagnao evropske državnike da razmotre koji mehanizmi ili institucija bi sprečili i pomogli rešenju sličnih problema u budućnosti. Dok su postojeći mehanizmi EU pomogli državama koje nisu članice evrozone da spreče potpuni krah svojih ekonomija, primeri Mađarske, Letonije i Rumunije prošle godine, evrozona nema na raspolaganju mehanizme kada je u pitanju pružanje pomoći nekoj od 16 država članica.
Otkad je izneta ideja o stvaranju evrozone početkom 1990-ih, ekonomisti su upozoravali da će oblast jedinstvene evropske valute bez podrške fiskalne i političke unije biti dovedena u opasnost od kraha. Imajući u vidu trenutno tmurno stanje na tržištu kada je reč o javnim finansijama nekoliko članica evrozone, takva predviđanja nikada nisu bila realnija, slažu se analitičari.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
