Loši momci ponovo jašu

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Već je Karl Poper, naročito u „Otvorenom društvu i njegovi neprijatelji“ pokazao da je Sokrat „dobar momak“ a da je Platon „loš momak“!
   Kada je u doba Peloponeskih ratova „velika generacija“ (Perikle, Protagora, Herodot, Demokrit, Sokrat, Antisten) stvorila u Atini elemente demokratije tog grada-države, kada je napravila veliku prekretnicu u istoriji čovečanstva formulišući načelo jednakosti pred zakonom i načelo političke individualnosti; kada je ta „velika generacija“ srušila tribalističko društvo svojim učenjem da jezik, običaji kao i zakoni, nemaju magijski karakter tabua, nego da su konvencionalne prirode; kada je Perikle u svojim govorima odredio pravac svih budućih otvorenih društava („…i mada samo nekolicina može tvoriti politiku, svi smo sposobni da sudimo o njoj. Na diskusiju ne gledamo kao na kamen spoticanja na putu političke akcije, već kao na neophodnu pripremu da se deluje mudro…“) — nažalost se u to doba, sticajem raznoraznih okolnosti, pojavila odmah i Platonova retrogradna ideja o veličanju zatvorenih društava, tj. ideja po kojoj sve promene vode ka propadanju.
   Pokušavajući da skine ljagu sa imena svojih ujaka, Kritije i Harmida, Platon iskazuje u svojim filozofskim i sociološkim učenjima, naročito u „Državi“ i „Zakonima“, otvoreni revolt protiv slobode i demokratije.