Foto: Z. S. M.Naravno da se osećam kao životinja u kavezu zbog toga što mi je uskraćeno moje osnovno ljudsko pravo – na slobodu ketanja. Bez obzira što sam u krugu porodice i prijatelja, ne mogu slobodno da idem svojom zemljom koju toliko neizmerno volim, kaže Luka Stevanović, student Ekonomskog fakulteta u Kragujevcu koji se od 29. jula nalazi u kućnom pritvoru.
Od prvih dana studentskih protesta i blokada Luka je aktivan na svom, Ekonomskom fakultetu kragujevačkog Univerziteta i protestima koje su njegove kolege organizovale. Sa još sedmoro studenata iz raznih gradova (Beograda, Niša, Kragujevca, Sombora, Smedereva i Zaječara) uhapšen je u Beogradu 29. juna.
– Dan posle Vidovdanskog protesta bio sam sa drugom na autobuskom stajalištu kod Filozofskog fakulteta. Dva lica u civilu su mi prišla sa leđa i uhvatili me. U tom trenutku se nisu ni predstavili kao policajci – samo su mi rekli „pođi sa nama”. Tražio sam da se legitimišu, jer nisam bio siguran da su uopšte policajci. Tek nakon dva-tri minuta i mog insistianja jedan je pokazao značku i onda sam pošao sa njima. Rekli su da me vode u MUP Novi Beograd, a kada sam ih pitao zbog čega, rekli su da ni oni ne znaju već da su samo zaduženi da me tamo odvedu, započinje Luka svoju priču za Danas.
Prilikom uvođenja u stanicu jedan od njih je snimio njegov „ulazak” i taj snimak je završio u „Informeru”.
– Uvode me u prostoriju gde su nakon sat vremena došla dva inspektora za suzbijanje teorizma – tako su mi se predstavili. Oni su mi pokazali, po njima „dokazi materijal” – transkripte mojih telefonskih razgovora sa majkom i ocem i fotografije kako i kada ulazim na koji fakultet u Beogradu. Tražili su od mene da priznam – pripremanje dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Sbije, pozivanje na nasilnu promenu ustavnog uređenja kao i za udruživanje radi vršenja krivičnih dela… Znači – teorizam i organizovani kriminal, našta sam ja normalno – ćutao, jer šta uopšte na tako nešto i da kažem, kaže on.
Rekli su mu da ne mora ništa da priča u tom trenutku, ali da dobro razmisli.
– Potom mi je ponuđeno ako želim da razgovaram sa tužiocem. Pristao sam jer i ne znam zbog čega sam uopšte tu. U međuvremenu je pozvan i moj advokat Božo Prelević. Tužiteljka mi se predstavlja kao tužilac Višeg javnog tužilaštva u Beogradu i informiše me da čim je u pitanju ova instanca radi se o jako ozbiljnom delu i savetovala mi je da „pričam sve što znam” i ponudila mi je nagodbu – koja je podrazumevala uslovnu kaznu i prekvalifikaciju dela. Rečeno mi je i da ako želim da razgovaram sa tužiteljkom advokat neće moći da bude prisutan a u slučaju da on prisustvuje onda tužiteljka neće razgovarati sa mnom. Rekao sam da ću da razmislim, nastavlja on.
Takođe, inspektori iz UKP-a su mu „spomenuli” da će i njegova „porodica da snosi posledice” ukoliko bude osuđen za ovo delo. Nakon toga mu je omogućeno da se sretne sa svojim advokatom Prelevićem gde su potpisali rešenje o policijskom zadržavanju i prebačen je u policijsku stanicu Vračar.
– Sutradan, oko 16 sati sam izveden na sud u beogradskoj Palati pravde pred sudiju za prethodni postupak gde se odlučivalo o predlogu određivanja pritvora koji je predložio tužilac. Na Višem sudu izjasnio sam se da sam potpun nevin i nisam počinio nikakvo krivično delo a kamoli ona za koje me terete. Takođe sam se izjasnio i obećao sudiji da ću se uredno odazivati na sve pozive suda i tužilaštva. Na tom ročištu, oko pet sati ujutru sudja za prethodni postupak je doneo rešenje da ne samo ja, već svi privedeni odmah budu pušteni da se brane sa slobode, odnosno odbio je predlog za oređivanje pritvora. Svi smo pušteni na slobodu tog 1. jula, seća se Luka.
Na TV snimcima se vidi da baš on pri izlasku maše rešenjem o puštanju.
– Mahao sam njime trijumfalistički – baš sa razlogom, jer sam na svom ličnom primeru osetio kako institucije mogu da rade pravedno i zbog toga sam baš to rešenje podigao pred kamerama jer to i jeste ono za šta se mi i borimo – pravedne, slobodne i nezavisne institucije. Eto, zbog toga. Zaista sam se u tom trenutku osetio kao da živim u normalnoj i uređenoj zemlji, pojašnjava nam Luka svoj gest.
Vraća se u Kragujevac gde se susreo sa svojim kolegama i zajedno proslavljaju taj rad institucija, a potom odlazi van grada kod druga na selo.
– Iskreno „kako bi razbistrio misli” i „malo sklonio” od svih dešavanja. Nisam imao mobilni telefon jer mi je on oduzet još u Beogradu. Saznao sam da je za mnom raspisana poternica i kontaktirao sam oba svoja branioca (sem Bože Prelevića i kragujevačkog advokata Aleksanda Radojičića) i doneli smo zajedničku odluku da je u mom najboljem interesu da se odmah predam. I, da ponovo verujemo da će institucije, kao i prethodni put, doneti pravednu odluku po našoj žalbi na rešenje kojim mi je određen pritvor, smatra naš sagovornik.
Na prvom ročištu, sudiji za prethodni postupak u Beogradu obećao je da će se odazivati na svaki poziv suda i ispunio je to obećanje predavši se u pratnji branilaca Višem sudu 22. jula.
– Javljam se sudiji, sačinili smo službenu belešku i priložili žalbu na rešenje kojim se određuje pritvor za Apelacioni sud. Po izlasku iz Palate pravde nije bilo policajaca određenih za moje privođenje, pa u pratnji banilaca, sam odlazim u Policijsku stanicu Savski venac, koja se nalazi u neposrednoj blizini Palate pravde i tražiim da me neko odvede u pritvor, navodi on.
Prvo je sproveden u neku stanicu, za koju jer nije iz Beograda, i danas ne zna gde je tačno, a potom tek u Centralni zatvor gde provodi nedelju dana.
– U CZ-u svi komandiri su bili izuzetno profesionalni i ljubazni pema meni. Isti tretman sam doživeo i od apsolutno svih pritvorenika sa kojima sam došao u kontakt tih sedam dana. Takođe, i policajci koji su me sprovodili u pritvor bili su baš korektni. Prvo sam raspoređen u karantinsko-pritvorsku jedinicu, a potom, posle tri dana, prebačen sam u sobu u bloku 2-1 koji u žargonu zovu „Hilton” (dugi je „Hajat”) i gde sam u sobi bio sa još pet pritvorenika. Tu sam proveo ostatak svog boravka u CZ-u, nastavlja Luka Stevanović svoju pritvorsku „odiseju”.
Uslovi u sobi su bili zadovoljavajući.
– Za razliku od onih za koje sam čitao i slušao u medijima da su „zadesili” pojedine aktiviste u novosadskom zatvoru: stenice, bubašvabe, buve, vaške… toga ovde zaista nije bilo. Može se reći da je „prostor” bio baš uljudan. Za vreme provedeno tamo uglavnom sam razmišljao, ali i čitao knjige „Sezona oluja” i druge iz sage o Vešcu koje mi je doneo otac tokom posete, ističe on.
Jedan od komandira 29. jula otvara vrata od sobe i kaže mu da spakuje svoje stvari jer ide kući.
– U tom momentu sustiže me ogroman udar euforije i bukvalno sam počeo da se tresem od sreće. Nije patetika, pozdravljanje i oproštaj sa „cimerima” je takođe bio izuzetno emotivan. Prilikom izlaska iz sobe oni su svi ustali i aplaudirali mi. Nikada neću da zaboravim taj trenutak. Na rastanku sam im ostavio „plazmu”, „jafu” i knjige, a oni su meni poklonili paklu cigareta – najdeficitarniju robu u svakom zatvoru da imam na putu do kuće, još uvek se ježi Luka dok nam to prepričava.
Do Kragujevca ga je dovezao advokat Radojičić. Na putu do naselja Stanovo u kome živi Kragujevčani mu priređuju doček na kome se on kratko i obratio.
– Osetio sam se presećno što ponovo vidim svoje prijatelje i porodicu, iskren je Luka. Emotivan i susret sa kolegama sa kragujevačkih fakulteta, mnogo suza, zagrljaja i divnih reči podrške, ne „preskače” on.
Sutra ujutro poverenik za izvršenje krivičnih sankcija mu je „montirao” nanogicu i odredio prostor u kom može da se kreće – kuća i dvorište.
– Obavestio me je i o mojim pravima tokom „mere zabrane napuštanja stana”. U toku dana imam sat vremena kada mogu da se krećem potpuno slobodno, od 16 do 17 sati, a dozvoljene su mu i posete, nabraja on.
Dane kućnog pritvora „krati” gledajući serije (distopijsku „See” – „Vid”), igrajući igrice (drug mu je doneo „soni”) i čitajući knjige (ona saga epske fantastike započeta u CZ-u je višetomna). I, da, sprema ispite („postao sam i Ćaci”, šali se Luka na sopstvenu muku).
Kolege u blokadi pozdravlja neizmerno verujući u njih i s poštovanjem za sve ono što su uradili prethodnih meseci. Poručuje im ovom prilikom da je dobro i da nije klonuo duhom.
– Nisam uplašen, verujem da će pravda da pobedi, završava Luka svoju priču za Danas.
Na odluku kojom je Luki odeđena mera zabrane napuštanja stana žaliće se Apelacionom sudu u Beogradu.
– Te kako je već jednom ukinuta odluka Višeg suda verujemo da će i ovog puta drugačijom ocenom dokaza oni doneti odluku kojm će ukinuti rešenje kojim mu je ova mera određena, kaže za kraj njegov branilac Aleksandar Radojičić, dodajući da su žalbu predali u petak, 1. avgusta, čekaju odluku Apelacionog suda i nadaju se da će se Luka braniti sa slobode.
On ujedno apeluje na sve medije (što su ranije uradile i Lukine kolege sa fakulteta) koji prenose dešavanja iz ovog postupka na uzdržanost i da pre nego što objave bilo kakvu odluku suda ili tužilaštva sačekaju zvaničnu potvrdu, zbog toga što se netačnim izveštavanjem nanosi šteta licima koja u njemu učestvuju.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
