Ma, neće valjda, da brišu pešačke prelaze?

Tako bi, dakle, policija konstantno mogla da udara po džepu građane jer tokom blokade prelaze ulicu tamo gde pešački prelaz nije obeležen.

Kako je i sam Kuzmanović rekao, pešaci preko zebre mogu da prelaze i 24 časa i niko im ništa neće moći, jer to je mesto na kolovozu na kom uvek imaju prednost, tu niko ne sme da ih dira i kažnjava.

Dakle, ako sklone pešačke prelaze, lako će se obračunati sa građanima.

Samo je problem to što svaka promena u saobraćajnoj signalizaciji i regulativi mora biti zasnovana na detaljnim stručnim analizama i odobrena od nadležnih organa.

Samovoljno uklanjanje pešačkih prelaza ne samo da je protivzakonito, već može imati ozbiljne posledice.

Tako da, bar u nekom normalnom svetu, ne bi trebalo da se plašimo da će ovakva suluda ideja biti sprovedena u delo.

Rekoh u normalnom svetu, ali ne i u današnjoj Srbiji. Postali smo jedna od onih država koje gledaš na vestima iz sveta pa se krstiš oko toga šta se tamo dešava.

Ovde smo toliko istraumirani problematičnim odlukama vlasti, koje olako prolaze jer imaju većinu u parlamentu, da nam je i ova suludost o brisanju „pešaka“ navukla brigu na vrat.

Što bi reko jedan američki komičar, Mark Meron: „Svako jutro strepim da pustim vesti i vidim šta je Tramp uradio ili rekao.“ Tako je meni isto i sa ovim našima.

Manje se plašim nuklearnog rata nego skidanja pešačkih prelaza, jer ovo drugo ima mnogo veću verovatnoću da se desi.

Iako je Kuzmanović u izjavi za naš list rekao da se samo šalio kad je ovako nešto predložio, pojavile su se neke putarske mašine na Slaviji, baš kod pešačkog prelaza.

Ljudi su to uspaničeno delili po mrežama: „Počelo je, evo brišu pešačke prelaze.“

Ne mogu ni da zamislim strah te osobe koja se bar na trenutak suočila sa neizbežnom mogućnošću sprovođenja odluke da se u Srbiji ukinu pešački prelazi.

Jutros, koliko vidim, svi pešački prelazi su još uvek na mestu, ali su neki dobili pojačanje u vidu semafora, pa će policija moći „blokaderima“ da piše kazne za prelazak na crveno, a posle toga će, naravno, da ih bije. Svi smo videli snimke, nećemo da se pravimo fini.

I ovde uopšte nije stvar u pešačkim prelazima, već u tome što postoji racionalan strah da ova vlast sprovede u delo bilo koju ideju, ma koliko ona bila glupa.

Da ne nabrajam sada, pogledajte malo unazad, pitajte ChatGPT, kako god vam lakše, i videćete kakve su sve ludosti ovoj vlasti pošle za rukom. Toliko smo puta pomislili ono: „Ma, neće valjda“, a na kraju se desilo.

Ovaj režim je u tolikoj meri oštetio političku kulturu u Srbiji, da i ako dođe neka nova vlast, mi ćemo se ponašati kao maltretirani kučići koji više nikom ne veruju.