Malo interesovanje za Abasovu fotelju

Abasovo povlačenje dogodilo se u trenutku kada raste nezadovoljstvo Palestinaca zbog političkog procesa pokrenutog sredinom 1990-ih, nakon mirovnog sporazuma iz Osla. Ključna komponenta dogovora koji je Palestinska oslobodilačka organizacija (PLO) postigla sa Izraelom bilo je određivanje petogodišnjeg prelaznog perioda tokom kojeg je trebalo da budu vođeni pregovori o uspostavljanju nezavisne palestinske države. Ali, šesnaest godina kasnije postalo je jasno da Izraelci nisu uložili napor da se pomire sa nacionalnim težnjama Palestinaca, niti da ih ubede da to istinski žele.

Broj nelegalnih izraelskih objekata na palestinskim teritorijama je dvostruko uvećan, zbog čega su Palestinci sve ubeđeniji da pregovori predstavljaju gubljenje vremena. U tom kontekstu, mnogi se sećaju strategije nekadašnjeg izraelskog premijera Jicaka Šamira: „Vodio bih pregovore o autonomiji tokom deset godina, a u međuvremenu broj stanovnika Zapadne obale dostigao bi pola miliona“.

Petogodišnjim privremenim sporazumom bilo je predviđeno pokretanje palestinskog Zakonodavnog saveta, kao i izbor lidera koga bi Izraelci zvali „predsedavajući“, u želji da izbegnu termin „predsednik“. Ali, palestinskim izbeglicama u egzilu i drugim Palestincima u dijaspori nije bilo omogućeno da glasaju, dok je Palestincima iz istočnog Jerusalima bilo dozvoljeno da glasaju u pošti koja se nalazi izvan grada.

Povlačenje Abasa iz trke za novi mandat predstavlja potvrdu onoga što je već očigledno. Postoje male šanse da će za palestinskog predsednika ponovo biti izabran takav političar, umnogome zahvaljujući razdoru između PLO i Hamasa, pokreta koji kontroliše Gazu. Hamas je učestvovao na izborima organizovanim 2006. godine, nakon čega je Izrael povukao trupe iz Gaze. Ipak, Hamas i druge radikalne palestinske grupe odbacuju proces iz Osla, tvrdeći da bi organizovanje slobodnih izbora pod izraelskom okupacijom. Stoga, Hamas je u stanju da spreči održavanje izbora i već postoje nagoveštaji da će to učiniti.

Štaviše, Abas se nije povukao s kormila PLO, niti je odustao od liderske pozicije u Fatahu, najvećem krilu PLO, koje kontroliše Zapadnu obalu. Gotovo je izvesno da to neće učiniti u doglednoj budućnosti, ukoliko lidersku palicu ne preuzme predsedavajući palestinskog Zakonodavnog saveta iz redova Hamasa. Istovremeno, postoje male šanse da će se neki zvaničnik PLO kandidovati za predsednika pokreta bez Abasovog odobrenja.

Ipak, PLO će verovatno imati koristi od Abasove odluke, budući da će na taj način biti umanjen značaj funkcije predsednika Palestinske uprave, i osnažena reputacija predsedavajućeg Izvršnog komiteta PLO. U stvari, takav scenario otvara put za promene kada je reč o liderskim pozicijama, i, što je još važnije, omogućava da se učini zaokret i počnu da primenjuju načela osmišljena nakon sporazuma iz Osla. Stara garda PLO – ljudi poput pokojnog Jasara Arafata i Abasa, koji su vodili tu organizaciju iz egzila i vratili se kući nakon postignutog mirovnog sporazuma u Oslu – dominirali su palestinskim političkim pejsažem sve do sad. Ali, nakon što su oni napustili scenu, palestinski lideri koji su rođeni za vreme okupacije i služili kazne u izraelskim zatvorima, verovatno će popuniti taj vakuum.

Najveći favorit za preuzimanje rukovodeće funkcije je Marvan Barguti, koji je bio vođa studentskog pokreta na Univerzitetu Bir Zeit tokom 1980-ih, i jedan od glavnih organizatora Druge intifade, zbog čega je bio prognan krajem te decenije. Godine 2002. Barguti je uhapšen i osuđen na dugu zatvorsku kaznu zbog optužbi da je predvodio Drugu intifadu, koja je počela dve godine ranije, kao i za organizovanje oružanih napada. Iako nije odslužio zatvorsku kaznu, nedavno je izabran za člana Centralnog saveta Fataha, kao i niz drugih koji su izvesno vreme proveli iza rešetaka. Jedan od njih je Džibril Radžub, koji je osuđen na 19 godina zatvora i koji je deportovan tokom Prve intifade, a vratio se da bi predvodio obaveštajne službe nakon formiranja Palestinske uprave, dok je drugi Mahmud Dahan, bivši zatvorenik i nekadašnji obaveštajac, uprkos činjenici da ga mnogi Palestinci smatraju delimično odgovornim za gubitak Gaze, što umanjuje njegove šanse da preuzme vodeću poziciju.

Autor je nagrađivani palestinski novinar i bivši profesor žurnalistike na Univerzitetu Prinston